Dijalog Kosova i Srbije, pod okriljem Evropske unije i uz podršku SAD, ne daje nikakve rezultate u pogledu normalizacije odnosa, situacija na terenu je gora nego kada su pregovori počeli, a pristup Amerike i EU je pogrešan na nekoliko nivoa, ocenjuju eksperti grupe BiEPAG, koji su govorili na panelu "Izgradnja stabilnog Zapadnog Balkana: Regionalni izazovi i prilike" u vašingtonskom Atlantskom savetu. U dijalog se trenutno upliću i druga dešavanja, poput rata u Ukrajini, što formira i stavove Evrope i Amerike prema lokalnim liderima, kažu eksperti i upozoravaju - Zapad ne može da dobije željenu stabilnost na Balkanu ako neguje autokrate.
"Sadašnji dijalog Srbije i Kosova je mrtav u smislu da nema više perspektivu da se može spasiti u dobrom pravcu, rezultirati nekim rešenjem. Mislim da su odnosi Srbije i Kosova gori nego ikad u poslednjih 10 godina. Dijalog se sada nastavlja od strane SAD i EU sa idejom da se kroz to smanjuju tenzije, ali niko nema više nadu da će voditi normalizaciji i poboljšanju odnosa.”, kaže za Glas Amerike Florijan Biber, profesor političkih nauka i direktor Centra za jugoistočnu Evropu univerziteta u Gracu.
Direktorka kosovske civilne platforme CivKos i članica grupe BIEPAG Donika Emini, saglasna je da “nema nikakve šanse da ovakav format dijaloga donese održivo rešenje”.
"Ne kažem da ne može da proizađe neko brzo rešenje, kao što je sporazum iz ove godine oko kojeg se nisu usaglasile obe strane, ili plan implementacije koji je postignut u Ohridu, ili nije postignut…Rat u Ukrajini doneo je opsesiju brzim rešenjima, a to u ovom slučaju znači veći pritisak na Kosovo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ali, ne postoji plan šta posle, koji je sledeći korak”.
U Briselu je 16. novembra održana nova runda dijaloga, ali bez trojnog sastanka. Šefovi pregovaračkih timova Srbije i Kosova, Petar Petković i Besnik Bisljimi, održali su odvojene sastanke sa predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
"Autokrate ne mogu da garantuju stabilnost"
Izbori u Srbiji su 17. decembra, sledeće godine se bira novi Evropski parlament, u Americi će građani na opšte izbore u novembru 2024, a posle tog ciklusa mogući su izbori i na Kosovu. Sve to će skrenuti pažnju sa dijaloga i usporiti proces, saglasni su stručnjaci.
Nepoznanica je ko će, nakon izbora za novi Evropski parlament, biti zadužen za dijalog i da li će nova lica značiti i novi pristup. Ali, sagovornici Glasa Amerike naglašavaju da Amerika i Evropa treba da promene način na koji rešavaju ovo pitanje.
“Ne treba da budu opsednuti stabilnošću. Stabilnost je važna, ali ne ona koju daju autokrate. Želimo stabilnost koja je rezultat demokratije, želimo da SAD i EU pomognu u reformama, jačanju vladavine prava, demokratizaciji regiona, i onda bi došli i rezultati u dijalogu”, ocenjuje Emini.
Biber dodaje da je u pristupu Amerike i EU prema Srbiji i Kosovu uočljiva neravnoteža, za koju su zaslužna druga dešavanja koja nemaju veze sa dijalogom.
“Vidi se da su dosta nekritični prema Vučićevoj poziciji, što je vezano za rat u Ukrajini, zato što su očigledno zadovoljni njegovom podrškom za Ukrajinu kroz prodaju municije. To što se druge geopolitičke teme mešaju u dijalog otežava stvari i smanjuje legitimitet pregovarača, jer se vidi da nisu neutralni. Naravno, oni računaju da Kosovo nema drugog partnera i da mora da živi sa podrškom SAD i EU, a Srbija ima druge partnere, pa onda misle da moraju Srbiji da pruže podršku”.
Članovi ekspertske grupe BiEPAG su, tokom boravka u Vašingtonu, imali sastanke i sa zvaničnicima u Kongresu i Stejt departmentu, gde su im skrenuli pažnju na urušenu demokratiju u Srbijii.
Ali, nije svugde bilo sluha za to.
“Moj utisak je da su, pogotovo za Stejt department, prioritet samo Rusija, Kosovo i Srbija, nema baš puno razumevanja za probleme demokratije u regionu, iako mi tvrdimo da su demokratizacija i demokratsko društvo preduslov za rešavanje svih pitanja. Ne može se rešiti odnos Srbije i Kosova bez demokratskog društva, dogovor autokrata ne vodi do normalizacije. Meni se čini da u Kongresu postoji veće razumevanje za to da je demokratija preduslov za sve“, zaključuje Florijan Biber.
