"Svaka žena i devojka ima pravo na život bez nasilja! Ključ za to je prevencija", poručila je komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.
"Države članice Saveta Evrope hitno treba da primene sveobuhvatne i efikasne mere za prevenciju nasilja nad ženama u skladu sa Istanbulskom konvencijom i smernicama ekspertske grupe Saveta Evrope za sprečavanje nasilja", saopštila je Mijatović.
Istim povodom, pre petnaest godina pri Ujedinjenim nacijama, pokrenuta je inicijativa “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”. Cilj joj je da spreči i eliminiše nasilje nad ženama i devojčicama širom sveta. Tim povodom je u prestonici Srbije obeležen početak istoimene kampanje.
Nasilje nad ženama je ukorenjeno u sistemskoj nepravdi i zacementirano je patrijarhatom, ocenila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji na skupu u Narodnoj biblioteci.
Kako je rekla, istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji prepoznaju i osuđuju rodno zasnovano nasilje, da je to dobra osnova za rad na prevenciji nasilja, kao i da je potrebno je da se radi na opštem osnaživanju mladih da promovišu kulturu tolerancije, kulturu dijaloga, kulturu poverenja.
U izjavi za Glas Amerike Žakob je rekla da je Srbija donela niz zakona i nacionalnih strategija o nasilju u porodici i nasilju nad ženama i da je sada neophodno da se narednih meseci i narednih godina ovi zakoni sprovode.
“To znači da službe za promovisanje prevencije ili za podršku ženama koje su doživele nasilje moraju imati održivo finansiranje. Ove usluge često ne pruža država, a zapravo civilna društva i društva koja pružaju ove osnovne usluge se bore da sastave kraj s krajem i da dobiju finansiranje”, rekla je Žakob.
Ona je naglasila da je u priči o prevenciji nasilja nad ženama i devojčicama izuzetno važna i uloga medija koji su odraz društva, ali takođe i utiču na društvo.
“Važno da mediji mnogo moralnije izveštavaju o rodnim stereotipima, da ne promovišu nasilje - posebno nasilje između muškaraca i žena, nasilje nad ženama, nasilje nad devojčicama, nasilje kod dece. Važno je da zaustavimo ovu vrsta stereotipova koji su naglašeni da se ne prošire na medije, bilo da su to tradicionalni ili društveni mediji”, izjavila je Žakob.
Kako je rekao Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije, država i organizacije civilnog društva u fokusu treba da imaju građanina i treba da razvijaju partnerske odnose na tom polju.
“Tako i kada je u pitanju nasilje – mi moramo imati civilne organizacije kao partnere i kada je u pitanju prevencija, i kada je u pitanju stvaranje jednog ambijenta tolerantnog društva, društva međusobnog uvažavanja, iskazivanja razumevanja, društva tolerancije, društva u kome će u punijem kapacitetu ostvarivati koncept ljudskih prava”, rekao je Žigmanov.
On je uveren da civilne organizacije mogu popuniti određene institucionalne slabosti.
“Sada imamo slučaj da država nema registar ubijenih žena – mahom te podatke dobijamo od organizacija civilnog društva. Takođe, femicid nije uveden u zakonodavstvo kao posebno krivično delo, a imamo brojne inicijative organizacija civilnog drustva da se to promeni”, istakao je Žigmanov.
Kako je rekao šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre borba protiv nasilja je problem na kome svi zajedno moraju da rade i u tom kontekstu on je podsetio da je Srbija uradila mnoge stvari, ali da i dalje treba da zaživi strategija za borbu protiv nasilja.
Ukazao je da je u Srbiji potrebno unaprediti aktivnosti na polju zakona koji se odnose na borbu protiv nasilja nad ženama, mora se istovremeno razviti sveobuhvatniji okvir za nasilje nad ženama, ali je, prema njegovim rečima potrebno i da podaci o broju napada budu jasniji.
Posebno pitanje, kako je istakao, koje treba rešiti su sigurne kuće - kojih u Srbiji ima 11. Međutim, i dalje nema dovoljno kapaciteta, niti ljudi da u njima rade.
“Sigurne kuće treba da budu otvorene za sve žene - za transrodne osobe, marginalizovane grupe, migrantkinje”, naglasio je Žiofre.
Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Jakup Beriš je govoreći o uticaju medija na viđenje nasilja istakao da mediji imaju moć da podstaknu stereotipe, ali i da budu pokretači u društvu.
Takođe, Beriš je ukazao na to da senzacionalističko izveštavanje otežava da žrtva dobije pravu pomoć, kao i da novinari mogu da igraju ključnu ulogu u iskorenjavanju nasilja.
Šefica kancelarije Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UNWOMEN) Milana Rikanović je poručila da kada ne bi bilo moguće zamisliti život bez nasilja – ta borba ne bi imala smisla.
Konflikti nisu rodno neutralni, žene su u 80 odsto slučajeva žrtave, a na svaka dva sata u Gazi pogine sedam žena, rekla je Rikanović.
U izjavi za Glas Amerike poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da kada se govori o nasilju nad ženama potrebno je razmišljati i o kapacitetima pravosudnog sistema, s obzirom da, kako je rekla, u sudovima sude ljudi, ljudska bića i da su sudije takođe podložne uticaju predrasuda i stereotipa pod kojima je čitavo društvo:
“Jer ne možemo dozvoliti da imamo javne tužioce i da imamo sudije koji sude na osnovu predrasuda, pa je svakako i tu potrebno unapređivati kroz sistem školstva tamo gde se školuju buduće sudije, tužioci, advokati. Ali i rad sa trenutnom garniturom sudija naravno, jer i oni su neki od njih školovani u neko potpuno drugačije vreme”, kaže Janković.
Ona je zaključila da je najbitnije da pravosudni sistem bude usmeren na žrtvu, da uvek razmišlja iz pozicije žrtve, kao i šta je potrebno da otkloni - kako bi se žrtva osećala sigurno i ohrabreno.
