Vlasti u Beogradu i Prištini, naočigled međunarodne zajednice već 25 godina krše ljudska prava porodica nestalih lica na Kosovu, poručili su predstavnici i članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica iz Prištine i Beograda sa konferencije pod nazivom "Da li se prava porodica nestalih lica poštuju?" koja je održana u Gračanici uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava.
Koordinator Resursnog centra za nestala lica u Prištini Bajram Ćerkinaj rekao je da su političari na vlasti koji bi trebali da doprinesu procesu rasvetljavanja sudbine nestalih i kidnapovanih, ali i međunarodna zajednica najodgovorniji što i posle više od dve decenije porodice nestalih ne znaju gde su njihovi članovi najmiliji.
“Oni (političari) ne poštuju ljudska prava koja su nam zagarantovana međunarodnim konvencijama. Mi sa Udruženjem porodica nestalih u Beogradu nikad nismo prekinuli saradnju, čak ni u najtežim uslovima. Nije nas rastavio nijedan političar koji nije radio svoj posao, a obećavali su da će raditi. Mi uvek treba da prozivamo one koji ne rade svoj posao. Porodice imaju pravo da znaju istinu”, naveo je Ćerkinaj.
Gordana Đikanović iz Udruženja porodica nestalih lica "Kosmetski stradalnici" sa sedištem u Beogradu ističe da je nedopustivo da više od 20 godina vlasti u Beogradu i u Prištini porodice nestalih, kako je navela, ne čuju i ne vide.
“Najelementarnija ljudska prava naših nestalih, naših žrtava i nas, njihovih, porodica jednako se krše u poslednjih 25 godina. Da li ne žele, ne možemo da ulazimo u razloge, niti da razumemo zašto neće da nas čuju oni koji svakodnevno krše prava porodica žrtava i dodatno povređuju naše žrtve", kazala je Đikanović.
Ona je dodala da porodice nestalih već 25 godina pričaju iste stvari, a "voleli bi da kažu nešto novo.
"Takođe, od njih (političara) zavisi i kojom dinamikom i u kojoj meri će se menjati, a 25 godina se ništa nije promenilo”, rekla je Đikanović.
Ona je ukazala i na višegodišnji netransparentan proces dijaloga Beograda i Prištine o pitanju nestalih lica.
“Poslednji primer je sastanak od pre desetak dana u Briselu (sastanak prištinske i beogradske delegacije) gde je kroz jednu prostu rečenicu saopšteno samo - postignut je napredak po pitanju nestalih. Mi smo tu rečenicu u takvom ili sličnom obliku slušali u poslednje dve godine intenzivnije, pre toga nikada i to je jedino saznanje koje imamo od njih”, navela je Đikanović.
Luiđi Ndou iz Međunarodne komisije za nestala lica rekao je da je poražavajuće što se nakon više od 20 godina govori o sistematskom gaženju ljudskih prava porodica nestalih lica.
“Razočaravajuće je i kad vidimo statistike, da je 2014. broj nestalih lica bio 1.700, a deset godina nakon toga se broj smanjio samo za 100 osoba. To jasno pokazuje da ovaj proces stagnira i samo povećava tugu porodica uz očekivanja koja su imali i nadali se da će se to rešiti putem dijaloga. Deset poslednjih godina ispada da je identifikovana otpilike 10 lica godišnje. Ako identifikacija ide ovim ritmom, to je zabrinjavajuće”, rekao je on.
Konferenciju pod nazivom "Da li se prava porodica nestalih lica poštuju?" organizovao je Resursni centar za nestala lica u Prištini uz podršku Švedske i Britanske ambasade, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Na konferenciju su bili pozvani i predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Kosova, ali se nisu odazvali pozivu.
