Dok se borbe u Gazi nastavljaju, Amerikanci su sve više podeljeni u mišljenjima ko je kriv za sukob, i šta žele da američka vlada preduzme u odnosu na rat u kome je do sada ubijeno više od 1.300 Izraelaca i 16.000 Palestinaca.
“Ankete pokazuju da Amerikanci imaju malo više saosećajnosti prema Izraelu nego Palestincima", objašnjava Robert Kolins, profesor urbanih studija i javne politike na Univerzitetu Dilard u Nju Orleansu.
"Ali ta razlika nije ubedljiva, i ima mnogo ljudi koji su neopredeljeni ili nisu sigurni šta da misle."
Anekta koju su od 25. do 27. novembra sproveli magazin Ekonomist i organizacija YouGov pokazuje da 38% Amerikanaca saoseća sa Izraelcima, dok se 11% svrstalo uz Palestince. Njih 28% kaže da podjednako saoseća sa obe strane, dok 23% kaže da nisu sigurni.
Ta neodlučnost, navodi Kolins, posledica je složenosti celog sukoba.
“Mnogo je teže razumeti strane ratove nego unutrašnju politiku", navodi profesor Kolins za Glas Amerike. "Zbog magle rata, ograničeni smo u informacijama koje dobijamo, a za mnoge se ispostavi da nisu tačne - dan ili dva kasnije."
Iako više od polovine ispitanika nije izabralo stranu, mnogi su imali jake stavove.
“Naravno da sam na strani Izraela", kaže pravnik iz Indijane Džef Vilijams. "Dozvolili su Palestincima i Hamasu da mirno žive u njihovom susedstvu, da bi bili napadnuti, da bi stanovnici Izraela bili silovani i ubijeni. Izrael ima pravo da odgovori, iz samodbrane".
Raseljeni u sopstvenoj domovini
Ista izvesnost je prisutna kod mnogih koji saosećaju sa Palestincima. Bruklin Birdi je studentkinja iz Luizijane.
“Kao majka sina koji je delom Palestinac, imam moralnu obavezu da se oglasim, za one u Gazi koje Izrael ubija, prebija, kidnapuje i hapsi samo zato što postoje", kaže ona. "Kako toliko Amerikanaca podržava one koji čine te zločine je meni neobjašnjivo."
Rejčel Lakomb je menadžerka neprofitne organizacije za stambena pitanja. Kaže da žali za izraelskim građanima ubijenim u Hamasovom napadu 7. oktobra.
“Ali u srcu, saosećam u palestinskim narodom kojima su oduzeti domovi, što traje sedam decenija, koji su raseljeni i primorani da žive u izbegličkim kampovima na sopstvenoj zemlji od kad je Izrael osnovan 1948. godine", izjavila je za Glas Amerike.
Ona kaže da danas nije lako izraziti takav stav u Americi.
“Zastrašujuće je gledati stotine ljudi kako postaju optuženi za antisemitizam, koji gube poslove, koji se vređaju i zastrašuju na društvenim mrežama i stavljaju na crne liste samo zato što kritikuju politiku Izraela. Moram da pazim šta pričam."
Bitka za postojanje Izraela
“Mislim da je selektivno reći da je ovaj sukob počeo 1948. godine, jer su Jevreji živeli na zemlji gde se danas nalazi Izrael tokom većeg dela prethodnihi hiljadu godina", primećuje Rebeka Urutia iz Kontektikata. "Molim se za nedužne Palestince takođe, ali pre svega saosećam sa Izraelom. Oni brane svoju zemlju i narod, i bili su meta toliko napada u istoriji."
Jedan od razloga što su Amerikanci skloniji da se svrstaju na stranu Izraela su decenije geopolitičkog savezništva Sjedinjenih Država i Izraela. Drugi razlog je možda u tome što u zemlji živi više američkih Jevreja nego američkih muslimana.
Prema Institutu za društvena istraživanja Stajnnhart pri Univerzitetu Brendajs, američki Jevreji čine oko 2,4% američkog stanovništva dok istraživački centar Pju navodi da američki muslimani čine samo nešto više od jednog procenta ukupne populacije.
Od 7. oktobra, više američkih Jevreja je izjavilo da oseća emotivne veze sa Izraelom, prema anketi koju je sproveo Jevrejski izborni institut.
“Mislim da je jevrejska zajednica podeljena od kad je Tramp bio predsednik, ali su nas napadi 7. oktobra ujedinili", kaže Lisa Pejkot, digentkinja hora sinagoge u Los Anđelesu. "Stotine hiljada nas se okupilo na marševima i demonstracijama protiv antisemitizma, i za Izrael."
"Sve je veoma složeno"
Iako ankete pokazuju da su Amerikanci skloniji da saosećaju sa Izraelom, više građana koji su učestvovali u istraživanju medija i organizacija NPR/PBS NewsHour/Marist smatra da je izraelski odgovor bio "preteran". Dok je samo 26% to verovalo 11. oktobra, 38% to smatra četiri nedelje kasnije, kada je pitanje ponovo postavljeno.
“S jedne strane, uznemirena sam i boli me kad vidim da neki Amerikanci - uključujući liberalne aktiviste i lidere koje sam ranije poštovala - sada odbacuju, slave ili čak negiraju nasilje, silovanje i ubijanje Jevreja", kaže Sofi Tajtelbaum, prosvetna radnica iz Los Anđelesa. "To je pokazatelj neznanja i antisemitizma".
S druge strane, dodaje da i sama ima kritički stav prema izraelskoj vladi, njenom rukovodstvu i vojnom odgovoru u Gazi.
“Razumem potrebu da se odbranite, ali takođe mislim da je odgovor Izraela nehuman, nemoralan i pogrešan", izjavila je za Glas Amerike. "Obe strane pate. Obe polažu istorijsko pravo na tu zemlju. Obe strane su uplašene i zaslužuju da žive u miru. Ali samo zato što nisam izabrala jednu stranu, preti mi rizik da me odbace obe strane."
Muzičarka iz Minesote Džoana Miler ima isti strah.
“Imam prijatelje sa obe strane koji imaju snažna uverenja, i ne želim da naljutim nikoga od njih. Ali čak i kada ne kažete ništa - i to može biti problem. Imam prijatelje Jevreje na društvenim mrežama koji nas koji ne govorimo ništa porede sa ljudima iz ere nacizma."
Pritisak da se ne ćuti potiče od učesnika obe strane debate, i to primorava neke Amerikance da izraze mišljenja, koja bi radije sačuvali za sebe.
