Predsednik Barak Obama odlazi sutra u Meksiko i potom nastavlja putovanje u Trinidad i Tobago gde će biti održan peti Samit Južne i Severne Amerike. Očekuje se da glavna tema razgovora sa meksičkim predsednikom Felipeom Kalderonom bude bezbednost duž američko-meksičke granice, a sam samit je prilika da se ožive veze dve Amerike i formuliše regionalna politika prema globalnoj ekonomskoj krizi. Američki predsednik bi takodje mogao biti suočen sa pritiskom da okonča ekonomske sankcije koje su Sjedinjene Države uvele Kubi pre gotovo 50 godina.
Nema znakova da će se krvavi sukobi meksičkih bezbednosnih snaga i narko-kartela duž meksičko-američke granice uskoro okončati. To nasilje vezano za narko-kartele, očekuje se da će se naći u središtu sutrašnjeg razgovora predsednika Obame i Kalderona u Meksiko Sitiju.
„Nasilje i organizovani kriminal su problemi sa kojim se moramo pozabaviti. To moraju da učine obe zemlje, jer to nije problem samo Meksika, kao što je priznao i sam predsednik Obama. To su zajednički problemi koje moramo da rešavamo zajedno“, kazao je meksički predsednik.
Sa svoje strane, predsednik Obama je priznao da američki apetit za drogu podstiče zabranjenu trgovinu, kao i da oružje proizvedeno u Americi pronalazi svoj put do pripadnika narko-kartela.
„Moramo smanjiti potražnju za drogom. Moramo potom, sa svoje strane, da smanjimo protok novca i oružja ka Meksiku.“
Očekuje se da će dva lidera razgovarati o merama za jačanje bezbednosti sa obe strane granice, kao i o bilateralnim trgovinskim pitanjima i problemima imigracije. Naime, većina od više od 12 miliona ilegalnih imigranata u Sjedinjenim Državama su Meksikanci. Predsednik Obama je obećao da će se založiti za sveobuhvatnu reformu imigracionog zakona, ali još nije objavio detalje tog plana.
Predsednik iz Meksika putuje u Trinidad, gde će prisustvovati petom Samitu dve Amerike – na kojem će se okupiti svi predsednici zapadne hemisfere sem kubanskog lidera. Pomoćnik državnog sekretara za politiku zapadne hemisfere, Tom Šenon, kaže da su prioriteti samita suočavanje sa globalnom ekonomskom krizom i sprečavanje daljeg rasta stope siromaštva.
„Moramo da zaštitimo napredak na socijalnom planu zabeležen u ovoj hemisferi tokom protekle decenije i obezbedimo da ekonomski oporavak svih zemalja ove hemisfere ne bude postignut na račun najsiromašnijih i najranjivijih članova našeg društva.“
Medjutim, moglo bi se dogoditi da glavna vest sa samita bude o Kubi i decenijama dugom zastoju u odnosima te zemlje i Sjedinjenih Država. Predsednik Obama je pred odlazak u Meksiko ukinuo američka ograničenja na putovanja i slanje novca u Kubu, koje je uvela administracija predsednika Buša, ali nije ukinuo celokupni embargo. Takodje bi moglo da bude pokrenuto pitanje odsustva Kube sa ovog skupa. Venecuelanski predsednik Ugo Čavez je osudio isključenje Kube. Džefri Davidov, specijalni savetnik predsednika Obame na ovom samitu, ovako komentariše to pitanje.
„I ovaj samit nastavlja da slavi duboke promene u ovoj hemisferi u poredjenju sa mnogim prošlim periodima kad su nedemokratske vlade bile tipične u ovom delu sveta. Kuba nije bila na prvom samitu i dalje je nedemokratska zemlja. Sjedinjene Države se još nadaju da će doći do promena na Kubi.“
U vreme samita, javno mnjenje u Latinskoj Americi daleko je naklonjenje predsedniku Obami nego njegovom prethodniku Džordžu Bušu, kaže brazilski predsednik Luis Injasio Lula da Silva.
„Predsednik Barak Obama ima istorijsku priliku da poboljša odnose Sjedinjenih Država sa Latinskom Amerikom.“
Zajednički stav obe Amerike jeste da su Sjedinjene Države posle napada 11. septembra 2001. godine, skrenule pažnju sa hemisferskih problema i usredsredile se na ratove u Avganistanu, Iraku i borbu protiv globalnog terorizma. Posmatrači navode da je predstojeća četvorodnevna turneja prilika za predsednika Obamu da promeni takvo shvatanje.