Rusija je ispalila 122 rakete i 36 dronova na mete širom Ukrajine, a poginula je najmanje 31 osoba, saopštili su u petak ukrajinski zvaničnici. Naglasili su da je reč o najvećem vazdušnom napadu na Ukrajinu od početka ruske invazije.
Najmanje 140 osoba je povređeno, dok je nepoznat broj zatrpan ispod ruševina posle napada koji je trajao oko 18 sati, naveli su zvaničnici. U ruskom napadu su, između ostalih, pogođeni porodilište, stambene zgrade i škole.
Ukrajinske vazduhoplovne snage presrele su većinu balističkih i krstarećih raketa i Šahed dronova tokom noći, rekao je načelnk Generalštaba ukrajinske vojske Valerij Zalužni.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da su snage Kremlja koristile širok spektar oružja, uključujući balističke i krstareće rakete.
"Danas je Rusija koristila skoro sve vrste oružja u svom arsenalu", rekao je Zelenski na društvenim mrežama.
Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat rekao je da je Rusija "očigledno pokrenula sve što ima" u ovom napadu.
Rezultat je bio "najveći vazdušni napad" od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, napisao je na Telegramu komandant vazduhoplovnih snaga Mikola Oleščuk. Prema ukrajinskim vazduhoplovnim snagama, prethodni najveći napad bio je u novembru 2022. kada je Rusija ispalila 96 projektila na Ukrajinu.
Bombardovanje se dogodilo u trenutku kada su borbe duž linije fronta u velikoj meri opterećene zimskim vremenskim uslovima i nakon što Ukrajina u svojoj letnjoj kontraofanzivi nije uspela da napravi značajan prodor duž linije kontakta od oko 1.000 kilometara.
U napadu koji je počeo u četvrtak i nastavio se tokom noći pogođeno je šest gradova, među kojima Kijev, i druge oblasti od istoka do zapadne Ukrajine, navode vlasti.
Savet bezbednosti na hitnoj sednici o Ukrajini
Savet bezbednosti UN je u petak popodne održao hitnu sednicu, na zahtev Ukrajine i njenih saveznica.
Kako se navodi u saopštenju, članice saveta - uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku osudile su napade na Ukrajinu.
"Napadi su bili očajnički pokušaj Rusije da ponovo dobije zamah, ali neće uspeti", rekla je britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kazao je ranije da Ukrajina i desetine drugih članica UN zahtevaju sastanak SB UN posle napada u kojima je bilo mnogo civilnih žrtava i uništena je civilna infrastruktura".
Generalni sekretar UN Antionio Gutereš osudio je napade Rusije na Ukrajinu, preneo je njegov portparol Stevan Dužarik.
"Napadi na civile i civilnu infrastrukturu krše međunarodno humanitarno pravo i odmah moraju prestati".
Bajden: Putin se mora zaustaviti
Američki predsednik Džo Bajden poručio je da najnoviji ruski raketni napad na Ukrajinu predstavlja "snažan podsetnik svetu da se nakon gotovo dve godine katastrofalnog rata, Putinovi ciljevi nisu promenili".
"On pokušava da uništi Ukrajinu i pokori njen narod. Mora da bude zaustavljen", naglasio je Bajden.
Bajden je istakao da američki Kongres mora da reaguje, prevaziđe podele i odobri pomoć za Kijev.
"Ako Kongres ne preduzme hitnu akciju u novoj godini, nećemo moći da nastavimo da šaljemo oružje i ključne protivvazdušne sisteme koji su Ukrajini potrebni da štiti svoj narod", naveo je Bajden u saopštenju.
Dodao je da bi Amerikanci trebalo da budu ponosni što je američka vojna podrška pomogla Ukrajini da se bori "za svoju slobodu i nezavisnost". Ulog su, kako je naglasio, budućnost NATO-a i bezbednost Evrope i Amerike.
Republikanci u Kongresu blokiraju dalju vojnu pomoć Ukrajini.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je da bi napad trebalo da podstakne svet na dalju podršku Ukrajini.
"Rasprostranjeni napadi na ukrajinske gradove pokazuju da (ruski predsednik Vladimir) Putin ne preza ni od čega da postigne svoj cilj da uništi slobodu i demokratiju. Moramo da i dalje budemo uz Ukrajinu - koliko god je potrebno", napisao je Sunak na Tviteru.
Britanski ministar odbrane Grent Šaps u petak je najavio da će Britanija poslati Ukrajini oko 200 protivvazdušnih raketa posle ruskog napada.
"Velika Britanija brzo reaguje da pobošlja ukrajinsku protivvazdušnu odbranu posle Putinovih smrtonosnih vazdušnih napada. Stotine britanskih protivvazdušnih raketa isporučuju se Ukrajini da bi se osiguralo da ima ono što joj je potrebno da se odbrani od Putinovog varvarskog bombardovanja", napisao je Šaps na Eksu.
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da bi obim napada trebalo da upozori ljude na ukrajinske potrebe.
“Milioni Ukrajinaca su se danas probudili uz glasan zvuk eksplozije. Voleo bih sa se to može čuti širom sveta. U svim velikim prestonicama, štabovima i parlamentima koji trenutno raspravljaju o daljoj podršci Ukrajini", napisao je Kuleba na Eksu.
U selu blizu Kijeva, ostaci drona pogodili su jednu kuću i izazvali požar. Andrij Korobka kaže da je njegova majka spavala blizu sobe gde je pala olupina drona i da je odvedena u bolnicu u stanju šoka.
“Rat se nastavlja, i ovo može da se dogodi u bilo kojoj kući, iako mislite da vaša nikada neće biti pogođena", rekao je Korobka.
U istočnom gradu Dnjepar, četiri pacijenta iz porodilišta su spasena, petoro je poginulo a 20 povređeno, saopštili su zvaničnici.
U Odesi, na južnoj obali, olupina drona izazvala je požar u jednoj stambenoj zgradi, naveo je regionalni guverner Oleh Kiper. Dve osobe su poginule a 15, među kojima dvoje dece, je povređeno.
Gradonačelnik Lavova na zapadu rekao je da je jedna osoba poginula u tom gradu, a da su u napadu dronom oštećene tri škole i obdanište. Povređeno je 30 osoba.
Nekoliko desetina projektila ispaljeno je ka Kijevu, a više od 30 je presretnuto, rekao je Serhi Popko, šef vojne uprave Kijeva. Tri osobe su poginule.
Na severoistoku Ukrajine, gradonačelnik Harkova Igor Terehov rekao je da su izvedena najmanje tri vazdušna napada na taj grad. Jedna osoba je poginula a najmanje devetoro povređeno, naveli su zvaničnici.
U međuvremenu, Zelenski je u petak naveo da je posetio Avdivku na istoku, koja je pod stalnim napadima ruskih snaga.
"To je jedno od najtežih područja na frontu", napisao je Zelenski na Telegramu.
Nemački general: Ruski gubici u Ukrajini su enormni
Rusija je pretrpela ogromne ljudske i materijalne gubitke u Ukrajini i njena vojska će izaći oslabljena iz sukoba, rekao je visoki oficir nemačke vojske u intervjuu objavljenom u petak.
Intervju je objavljen u trenutku u kom se Kijev bori da zadrži zapadnu podršku ratu protiv ruskih snaga, koje su izvršile invaziju u februaru 2022.
"Znate da je prema podacima zapadnih obaveštajnih službi, 300.000 ruskih vojnika ubijeno ili toliko teško ranjeno da više ne mogu da budu mobilisani za rat", rekao je Kristijan Frojding, koji nadgleda podršku nemačke vojske Kijevu, za list Zidojče cajtung.
Američki obaveštajni podaci koji su procureli ranije ovog meseca su pokazali da je 315.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno u Ukrajini od početka rata.
"Ruski gubici ljudi i materijala su ogromni", rekao je Frojding, koji je i ključni savetnik nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Takođe se veruje da je Rusija izgubila hiljade borbenih tenkova i borbenih vozila pešadije, dodao je on.
"Ruske oružane snage će iz ovog rata izaći oslabljene, kako materijalno tako i kadrovski", rekao je on.
Međutim, Rusija uspeva da nastavi da regrutuje trupe "uključujući korišćenje zatvorenika", rekao je Frojding. "I, naravno, vidimo ogromne investicije u industriju oružja".
Predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da je Moskva dobrovoljno regrutovala 486.000 ljudi za vojsku 2023. godine i da će se napori za jačanje vojske sledeće godine ubrzati.
I obećao je da će ojačati odbrambene kapacitete Rusije, sa ekonomijom okrenutom ka ratnim naporima i Kremljom koji odbija uticaj oštrih zapadnih sankcija.
Nemački general je priznao da Rusija pokazuje veću "otpornost" nego što su zapadni saveznici očekivali na početku rata.
"Možda nismo videli, ili nismo želeli da vidimo, da su u poziciji da ih i dalje snabdevaju saveznici", rekao je on.
