Poslodavci u Americi otvorili su oko 216.000 radnih mesta prošlog meseca, što je najnoviji znak da je američko tržište rada i dalje otporno, iako je suočeno sa naglo povišenim kamatnim stopama.
Izveštaj Sekretarijata za rad u petak pokazao je da je decembarsko povećanje broja poslova premašilo 173.000 koliko je zabeleženo u novembru. Stopa nezaposlenosti ostala je nepromenjena na 3,7 odsto. To je 23. mesec zaredom da je nezaposlenost ostala ispod 4 odsto.
Najnoviji podaci odražavaju ekonomiju i tržište rada koji se vraćaju na norme pre pandemije. Zapošljavanje ostaje stabilno, i dok poslodavci objavljuju manje radnih mesta, oni ne otpuštaju mnogo radnika.
Uprkos niskoj nezaposlenosti i “hlađenju” inflacije, ankete pokazuju da su mnogi Amerikanci nezadovoljni ekonomijom. Ta disproporcija, koja će verovatno biti problem na izborima 2024, zbunjuje ekonomiste i političke analitičare.
Ključni faktor je, međutim, ogorčenje javnosti višim cenama. Iako inflacija manje-više stabilno opada već godinu i po dana, cene su i dalje 17 odsto više nego što su bile pre početka inflacije.
Džerom Pauel, predsednik Federalnih rezervi, upozorio je na teška vremena koja dolaze nakon što je centralna banka počela da povećava kamatne stope u proleće 2022. kako bi “napala” visoku inflaciju. Većina ekonomista predvidela je da će znatno veći troškovi zaduživanja izazvati recesiju, otpuštanja i porast nezaposlenosti 2023. godine.
Ipak, do recesije nije došlo, a čini se da se ni sada ne nazire. Nacionalno tržište rada, iako mirnije nego u “vrelim” godinama 2022. i 2023, i dalje otvara dovoljno radnih mesta da održi stopu nezaposlenosti blizu istorijskog minimuma.
Otpornost tržišta rada usklađena je sa izdržljivošću ukupne ekonomije. Ni blizu toga da ode u recesiju, američki bruto domaći proizvod - ukupna proizvodnja dobara i usluga - rastao je snažnim tempom od 4,9 odsto godišnje od jula do septembra. Snažna potrošnja i poslovna ulaganja imaju najveći udeo u ekspanziji.
Istovremeno, prosečna plata po satu je nadmašila inflaciju tokom prošle godine, ostavljajući Amerikancima više novca za trošenje. Zaista, kao i tokom većeg dela 2023, potrošači, veliki pokretač ekonomskog rasta SAD, u novembru su se pojavili u prodavnicama, kupovali na internetu, izlazili u restorane ili putovali.
Od marta 2022. godine, američka centralna banka je povećala referentnu kamatnu stopu 11 puta, podigavši je na 22-godišnji maksimum od oko 5,4 odsto. Te više stope su učinile zaduživanje skupljim za kompanije i domaćinstva, ali su na putu da postignu cilj - savladavanje inflacije.
Potrošačke cene su porasle za 3,1 odsto u novembru u odnosu na godinu dana ranije, drastično manje u odnosu na 9,1 odsto u junu 2022. Centralna banka je toliko zadovoljna dosadašnjim napretkom da nije podizala stope od jula i signalizirala je da očekuje da će ove godine izvršiti tri smanjenja stope.
Osim teškog udara na stambeno tržište, više stope nisu nanele veliku štetu široj ekonomiji. Mnogi industrijski sektori, uključujući zdravstvo i vladu, pokazali su se relativno otpornim na više kamatne stope.
Zahlađenje tržišta rada nije bilo ni blizu dovoljno da ukaže da je recesija na putu. Normalno, usporavanje rasta radnih mesta može biti razlog za zabrinutost. Ali u sadašnjim okolnostima, sa inflacijom i dalje iznad godišnjeg cilja od dva odsto, umereniji tempo zapošljavanja se vidi kao ono što je potrebno privredi.
Manja potražnja za radnicima ima tendenciju da umanji pritisak na poslodavce da povećaju plate kako bi zadržali ili privukli radnike i da svoje veće troškove rada prenesu na kupce podizanjem cena.
