Teško je reći da su izbori u Srbiji bili fer i slobodni ako se uzmu u obzir sve neregularnosti registrovane na dan glasanja, uslovi u kojima su održani izbori i trend slabljenja demokratije, ocenila je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja u organizaciji Fridom haus koja se bavi Zapadnim Balkanom. Opozicija u Srbiji tvrdi da su izbori pokradeni, najavljuje dalje proteste i traži novo glasanje pod novim uslovima. Vlast poriče bilo kakve neregularnosti, a međunarodni posmatrači na čelu sa Kancelarijom OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) registrovala je nepravilnosti na dan glasanja i izborne uslove koji su išli u korist vlasti.
"Da krenemo od onoga što su međunarodni i lokalni posmatrači dokumentovali: manipulacija biračkim spiskovima, zastrašivanje birača i posmatrača, potencijalna kupovina glasova i dovođenje autobusima građana koji nemaju pravo da glasaju, a da ne govorimo o nejednakim uslovima za učešće na izborima i pre nego što su raspisani. U tom smislu, govorimo o medijima u kojima skoro u potpunosti dominira narativ vlasti, kao i zvaničnika vlasti iz vladajuće partije, posebno predsednika Srbije. Ne treba zaboraviti na prljavu kampanju protiv opozicije, a da ne ulazimo i u zloupotrebu državnih resursa koju su posmatrači takođe dokumentovali. I kada sve ovo uzmete u obzir, teško je izbore okarakterisati kao slobodne i poštene. Važno je naglasiti da ovo nije prvi put da vidimo ovakve optužbe u vezi sa izborima u Srbiji, a ima i dokaza da su te taktike sve intenzivnije. Suština je da je ovo deo aktuelnog trenda slabljenja demokratije u Srbiji, i tako ja vidim ove izbore – kao još jedan korak u padu demokratije", kaže ekspertkinja Fridom hausa.
Glas Amerike: Građani i opozicija su protestovali, lideri opozicije štrajkovali glađu, ulagali su prigovore koji su odbačeni. Šta je izlaz iz ove krize i da li bi to mogla da bude nezavisna međunarodna istraga?
Karpi: To je dobro pitanje. Mislim da je problem u tome što nije reč samo o izbornim manjkavostima, već demokratiji koja je u padu. Fridom haus Srbiju smatra “hibridnim” režimom, sa više autokratskih elemenata. Hoću da kažem da sudovi nisu u potpunosti nezavisni, da je pristup pravdi selektivan, pa nažalost ne čudi što sudovi odbacuju prigovore opozicije. I nažalost, ne vidim kako bi međunarodna istraga pomogla da se otklone ti osnovni nedostaci u srpskim institucijama. Srbija je hibridni režim koji postaje sve više autokratski i pitanje od million dolara je kako vratiti institucije na pravi kolosek. Ono što vidim kao dobru vest je da i dalje postoje građani i civilno društvo koji nisu apatični prema ovoj situaciji, svesni su problema i traže promene. Nada je u tom lokalnom zahtevu za demokratijom, koji u drugim hibridnim režimima nije toliko jak.
Glas Amerike: SAD i EU su pozvale Srbiju da radi sa međunarodnim posmatračima i istraže neregularnosti na izborima. Ali, brojni izveštaji međunarodnih organizacija poput vaše ukazuju na to da institucije u Srbiji nisu nezavisne. Šta Vam to govori o stavu međunarodne zajednice prema režimu Aleksandra Vučića?
Karpi: To je velika tema ne samo pred ove izbore, već u krugovima eksperata za region o tome se priča od ranih 2000-ih. Tada smo vlade nazivali “stabilokratskim” i zapanjujuće je da je dve decenije kasnije to i dalje dobar način da se opišu režimi poput Vučićevog. Kumulativni efekat te politike u kojoj Zapad prioritizuje “stabilnost” u odnosu na teške reforme – su oslabljene i zarobljene institucije. Nažalost, to je prirodni rezultat politike koja podržava status kvo umesto da podstiče teške reforme. Gubitnici u ovakvoj politici su građani Srbije i ostalih zemalja na Zapadnom Balkanu, koji zaslužuju da imaju demokratske institucije koje štite osnovne slobode.
Glas Amerike: Da li bi veći pritisak međunarodne zajednice na vlast u Srbiji doneo rezultate u pogledu rešavanja izbornih neregularnosti i poboljšanja izbornog procesa?
Karpi: Jasno je da potrebno razmotriti aktuelnu politiku, ne samo u Vašingtonu, nego i Briselu, i bilateralno u evropskim prestonicama. Eksperti iz regiona već duže vreme pozivaju na to, i drago mi je da vidim da to sada postaje mejnstrim, da i veliki zapadni mediji kao što su Gardijan ili Politiko pišu o tome. Ali, to je i dalje teško pitanje. Ove godine imamo mnogo izbora - u SAD i Evropi, tako da ostaje da vidimo da li će se nešto promeniti.
Glas Amerike: Neki eksperti kažu da SAD tolerišu Vučićev režim i pad demokratije zbog drugih ciljeva, među kojima je i to što Srbija daje oružje Ukrajini. Vašington post je prošle nedelje u uredničkom komentaru ocenio da je Bajdenova politika prema Srbiji neuspešna. Da li biste politiku američke administracije ocenili kao ispravnu ili treba da se menja?
Karpi: Dokazi su u ocenama koje radimo i mi, u našim godišnjim izveštajima o zemljama u tranziciji. Srbija je zemlja čija je demokratija u padu i to vam govori sve o ishodu ove politike. A građani zaslužuju bolje. Jasno je da bi Vašington mogao da uradi više. Svi smo polagali mnogo nade u ovu administraciju, mislili smo da će predsednik Džo Bajden koji dobro poznaje region, biti inicijator promena, ali to još nismo videli.
Glas Amerike: Opozicija traži novo glasanje sa novim, poštenijim izbornim uslovima. I ovo nije prvi put da su vlastima u Srbiji upućene neke preporuke s tim u vezi. ODIHR je dao brojne preporuke posle izbora 2022. od kojih većina nije primenjena,što se vidi u aktuelnom izveštaju. Šta je najveći izazov kada je reč o promeni izbornih uslova u Srbiji? I da li je uopšte moguće imati fer izbore u hibridnom režimu?
Karpi: To je dobro pitanje, nešto o čemu mi kao istraživači često razgovaramo, ali je teško naći odgovor jer su izbori postali alat za lidere u hibridnim režimima da umanje moć ne samo izbornih tela, već i medija, sudova, civilnog društva. Oni su postali način za hibridne režime da ostanu na vlasti i da ostanu u tom hibridnom stanju. U slučaju Srbije, znamo šta treba da se promeni, i potrebna je politička volja da se to i desi, kao i malo pritiska sa strane međunarodne zajednice. I evo sada ga ima, pa da vidimo šta će se desiti.
Glas Amerike: I dalje čekamo novi izveštaj Fridom hausa “Zemlje u tranziciji”, ali da li biste u ovom momentu mogli da ocenite koliko je pala demokratija i da li će Srbija preći u grupu neslobodnih zemalja?
Karpi: Srbija je jedna od zemalja sa najvećim padom demokratije u našim izveštajima. Interesantno je, međutim, da ne prati primere Mađarske ili Poljske, kod kojih je registrovan istorijski i veliki pad, već je pad demokratije u Srbiji kontinuiran. Vidimo to u oblasti pravosuđa, medija, korupcija je visoka. Kada sve to uzmete u obzir, videćete da je u proteklih nekoliko godina, a sa sigurnošću mogu da kažem od 2017, demokratija u padu. I to što Srbiju rangiramo kao “hibridni” režim vam govori da ta zemlja već jako dugo nije konsolidovana demokratija.
