Poslanici Evropskog parlamenta u Komitetu za spoljne poslove Evropske unije (EU) raspravljali su u utorak o političkoj situaciji u Srbiji i o izborima održanim 17. decembra.
Izvestioci su istakli da izborni uslovi u Srbiji nisu bili pošteni, da mora da se radi na vladavini prava, normalizaciji odnosa sa Kosovom i da je neophodno da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU.
Zamenik generalnog direktora Evropske spoljnopolitičke službe (EEAS) Marko Makovec rekao je da je na izborima u Srbiji bilo političke alternative, ali da je predsednik Srbije bio dominantan i da je sa vladajućom strankom stvorio nepravedne izborne uslove.
"Očekujem da kompetentna međunarodna tela prouče izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, kao i da Srbija hitno sprovede mere iz izveštaja ODIHR pre narednih izbora", naveo je on ističući da je Srbija rekla da je voljna da to uradi.
Govoreći o očekivanjima koje EU ima od Srbije kao zemlje kandidata za članstvo, Makovec je istakao da je neophodno i usklađivanje sa bezbednosnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, Iranu i drugim zemljama, ali i da Srbija treba da intenzivira rad na sprečavanju izbegavanja sankcija, dodajući da neusklađivanje utiče na pregovore.
"Srbija je kandidat za EU, pa se očekuje da pokaže odlučnost za reforme koje su nužne za pristupanje i koje će dati stvarne rezultate, što posebno uključuje vladavinu prava, demokratske standarde, slobodu medija, sprovođenje sporazuma i normalizaciju odnosa sa Prištinom, koja je ključna za regionalnu stabilnost", rekao je on.
Makovec je naglasio i da sprovođenje sporazuma o putu ka normalizaciji bez odlaganja i uslova ostaje ključni uslov, kao i da se svi moraju uzdržati od provokacija i da se mora aktivno raditi na deeskalaciji situacije, posebno na severu Kosova.
Majkl Miler, šef odseka za Srbiju i Crnu Goru u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i politiku proširenja dodao je da Srbija sarađuje na sprečavanju zaobilaženja sankcija i da se usklađuje sa viznom politikom, ali je naglasio preteranu zavisnost Srbije od ruskog gasa.
Govoreći o izbornom procesu, Miler je istakao da je ODIHR u preliminarnom izveštaju ocenio da su izbori bili tehnički dobro organizovani i da je postojao izbor, ali je ponovio da su uslovi bili nepošteni.
"Bilo je medijske pristrasnosti, nije bilo granice između države i stranke, zbog čega izborni proces zahteva poboljšanja", ocenio je on i pozvao vlast da obezbedi konstruktivni dijalog kada konačni izveštaj ODIHR bude objavljen.
Obojica izvestilaca su istakla važnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, podsetivši na dva slučaja eskalacije – napad na Kfor i slučaj Banjska.
Istakli su i da je sa druge strane bilo napretka u vidu usvajanja sporazuma o putu ka normalizaciji i da je stoga 2023. završena ohrabrujuće što se tiče dijaloga, ali da ima mnogo toga što mora da se uradi tokom ove godine.
Poslanica iz grupacije Socijalista i demokrata Alesandra Moreti istakla je duboku zabrinutost zbog informacija o pritiscima na birače u Srbiji, dovoženja birača autobusima i izborne kampanje koja je bila neproporcijalna, jer je prema njenim rečim „Vučić okupirao medije“.
"Želimo da Srbija uđe u EU, ali ne po svaku cenu, jer svi znaju koliko košta kada u EU uđe neko ko ne deli zajedničke vrednosti", rekla je ona dodajući da žele nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu o izborima.
Poslanik iz iste grupacije Tonino Picula istakao je da izbori služe da konsoliduju autokratsku vlast predsednika Srbije.
Izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik iz grupacije narodnjaka obratio se Komitetu pismom i istakao da su na izborima uočene neregularnosti - da je bilo dominacije vlasti u medijima, korišćenja oštre retorike i izostanka reakcije regulatornih institucija, kao i da je važno sprovesti dubinsku istragu svih nepravilnosti i zahteva koji je upućen Ustavnom sudu.
"Za razrešenje situacije potrebna su institucionalna rešenja", napisao je on.
Bilčik je ocenio da je društvo u Srbiji izuzetno podeljeno i da je na Srbiji da smiri situaciju i spreči dalju polarizaciju.
Poslanik iz redova Liberala i demokrata Klement Grošelj rekao je da decembarski izbori u Srbiji nisu ispunili osnovne kriterijume za slobodne izbore i da se EU ne može pretvarati da će institucije koje su pomagale da dođe do nepravilnosti sada sprovedu odgovarajuću istragu.
Poslanica Zelenih Viola fon Kramon rekla je da su razmere "izborne prevare" neprihvatljive, da je za vreme kampanje opozicija teško dolazila do medija i da misli da je poslanicima Evropskog parlamenta u interesu da budu medijatori i pomognu da se birači u Srbiji ne osećaju prevarenima.
Poslanik "Identiteta i demokratije" Žan Lin Lakapel istakao je da je srpski narod potvrdio „predanost predsedniku Vučiću“ i da mu je žao što se neki u Evropskom parlamentu protive onome što je nazvao nespornim rezultatima.
Njegov kolega Tjeri Marijani rekao da EU ima dvostruka merila i da manipuliše izbornim rezultatima, te da je to poruka Srbiji kada ne glasa onako kako Brisel želi.
Nezavisni poslanik, predstavnik mađarskog Fidesa Anton Deli, rekao je da je Srbija uvek otvorena i spremna za dijalog i zato misli da je pogrešno što nisu pozvani predstavnici Srbije.
Posmatračka misija izbora u Srbiji, koju je predvodila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), upozorila je u preliminarnom izveštaju da su izbore u Srbiji obeležili pritisci na birače, kupovina glasova, neravnopravni uslovi za sve učesnike – oličeni u favorizovanju vladajuće Srpske napredne stranke.
Domaći posmatrači CRTE utvrdili su da je izborni inženjering, sproveden organizovanim dovođenjem birača iz susednih država na glasanje na lokalnim izborima u Beogradu, uticao na izborni rezultat i ne odražava volju građana prestonice.
U ovom izveštaju korišćeni su materijali agencije Fonet
