Međunarodni sud pravde naložio je Izraelu da preduzme mere da spreči i kazni direktno podsticanje na genocid u ratu u Gazi.
"Država Izrael će... preduzeti sve mere u okviru svojih ovlašćenja da spreči činjenje svih dela u okviru člana 2 Konvencije o genocidu", saopštio je sud.
U presudi, ubedljiva većina 17-članog veća Međunarodnog suda pravde glasala je za hitne mere koje obuhvataju značajan deo onoga što je Južnoafrička republika kao podnosilac tužbe tražila, osim naredbe o zaustavljanja izraelske vojne akcije u Gazi.
Sud je naredio Izraelu da se uzdrži od bilo kakvih radnji koje bi mogle potpasti pod Konvenciju o genocidu i da osigura da njegove trupe ne počine nikakva genocidna dela u Gazi. Takođe, sud je pozvao Izrael da sačuva i ne uništava moguće dokaze i da ne sprečava pristup članovima misija koje tragaju za njima.
Od Izraela sa zahteva da o primeni mera izvesti sud u roku od mesec dana.
Predsednica suda Džoan Donahju rekla je da današnja odluka ne prejudicira onu koju će doneti kasnije o optužbama Južnoafričke Republike protiv Izraela za genocid.
Kako su ranije rekli stručnjaci za Glas Amerike, ovakve odluke predstavljaju privremene mere, a očekuje se da će sud doneti konačnu odluku o tužbi, koju Izrael oštro odbacije, tek za nekoliko godina.
Donahju je kazala da je sud zabrinut za sudbinu izraelskih talaca koje Hamas i dalje drži zarobljene u Gazi, pozvavši na njihovo momentalno oslobađanje.
“Sud je svestan razmera ljudske tragedije koja se odvija u regiona i duboko je zabrinut zbog kontinuiranog gubitka ljudskih života i ljudske patnje", rekla je Donahju.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da njegova država vodi rat "kao ni jedan drugi". On je istakao da će Izrael nastaviti da se brani poštujući međunarodno pravo.
"Naš rat je protiv terorista Hamasa, a ne protiv palestinskih civila. Nastavićemo da pružamo humanitarnu pomoć i da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da zaštitimo civile od opasnosti, čak i dok Hamas koristi civile kao živi štit".
Optužba za genocid podignuta protiv Izraela nije samo lažna, naveo je Netanjahu u objavi na Tviter. "Uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokaust, ponovo se zaričem kao premijer Izraela - Nikada više".
Palestinski predstavnici pozdravili su odluku MSP, a ministar spoljnih poslova Rijad al Maliki u televizijskom govoru u petak u petak je ocenio da su sudije procenile činjenice i pravo, donevši odluku "u korist čovečnosti i međunarodnog prava“, rekao je on.
Al-Maliki je pozvao sve države da obezbede sprovođenje mera koje je naložio sud, „uključujući Izrael, okupacionu silu“.
Sjedinjene Države su saopštile da je presuda u skladu sa stavom Vašingtona da Izrael ima pravo da preduzme mere, u skladu sa međunarodnim pravom, kako bi osigurao da se napad 7. oktobra ne bi ponovio.
„Nastavljamo da verujemo da su optužbe o genocidu neosnovane i napominjemo da sud u svojoj presudi nije doneo zaključak o genocidu niti je pozvao na prekid vatre i da je pozvao na bezuslovno, trenutno oslobađanje svih talaca koje drži Hamas", rekao je portparol Stejt departmenta.
Južna Afrika odluku MSP-a nazvala "odlučujućom pobedom" međunarodne vladavine prava. „Danas označava odlučujuću pobedu međunarodne vladavine prava i značajnu prekretnicu u potrazi za pravdom za palestinski narod“, navodi se u saopštenju južnoafričkog odeljenja za međunarodne odnose i saradnju.
„Južna Afrika se iskreno nada da Izrael neće delovati da osujeti primenu ove Naredbe, kao što je javno zapretio da će učiniti, već da će umesto toga delovati da je u potpunosti ispoštuje, kao što je i obavezan".
Predstavnici Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, smatraju da je odluka MSP "važan događaj koji doprinosi izolaciji Izraela i razotkrivanju njegovih zločina u Gazi", rekao je Rojtersu u petak visoki zvaničnik Hamasa Sami Abu Zuhri. „Pozivamo na prisiljavanje okupatora da sprovodi odluke suda“, dodao je on.
Evropska unija saopštila je da očekuje da će Izrael i Hamas u potpunosti poštovati odluke MSP. "Nalozi Međunarodnog suda pravde su obavezujući za strane i one moraju da ih se pridržavaju. Evropska unija očekuje njihovu punu, trenutnu i efikasnu primenu", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Ofanziva je imala visoku humanitarnu cenu za stanovnike Gaze. Ministarstvo zdravlja te oblasti saopštilo je da je u izraelskim napadima poginulo najmanje 25.900 ljudi - većinom žena i dece - i ranjeno još 64.000. U njihovim brojevima broj ne pravi se razlika između civila i boraca.
Izraelska vojska tvrdi da je najmanje 9.000 ubijenih ekstremista Hamasa.
Zvaničnici Ujedinjenih nacija izrazili su bojazan da bi još više ljudi moglo da umre od bolesti, pri čemu će se najmanje jedna četvrtina stanovništva suočiti sa glađu.
U izraelskom vojnom napadu proterano je skoro 85 odsto stanovništva Gaze od 2,3 miliona iz njihovih domova. Veći deo severne Gaze, uključujući i grad Gaza, pretvoren je u ruševine.
Ova slučaj pred sudom pogađa nacionalni identitet Izraela, koji je osnovan kao jevrejska država nakon nacističkog pokolja šest miliona Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Sopstveni identitet Južne Afrike je ključan za pokretanje slučaja. Vladajuća stranka u toj zemlji, Afrički nacionalni kongres, dugo je upoređivala politiku Izraela u Gazi i na Zapadnoj obali sa sopstvenom istorijom pod režimom aparthejda koji je okončan 1994. godine.
Vlada Izraela je konstantno odbacivala takva poređenja.
