Prema poslednjem izveštaju indeksa percepcije korupcije u javnom sektoru međunarodne organizacije Transparensi internešnl (TI), Srbija je ostvarila najlošiji rezultat u proteklih 12 godina, i sa ostvarenih 36 od maksimalnih 100 indeksnih poena nalazi se na 104. mestu na listi od 180 zemalja.
Petu godinu uzastopno, Srbija se nalazi u “lošijoj polovini sveta”, jer je njen indeks za sedam poena manji od svetskog proseka i čak 28 poena lošiji od proseka EU.
Članica Upravnog odbora Transparentnosti Srbija Radmila Vasić izjavila je prilikom prezentovanja izveštaja u Beogradu u utorak da je Srbija pala i u smislu kvalifikacionog ranga u kontekstu političkog režima – iz „manjkave demokratije“ - kako ju je 2022. godine definisao Transparensi internešnl - u „hibridni režim“ kako je navedeno u poslednjem izveštaju.
„Najopštiji razlog jeste odsustvo obzira prema ustavno proklamovanoj vladavini prava u svim sferama državnog života i nepoštovanja ustrojstva i funkcionisanja pravne države. I čini mi se da je sada to toliko uzelo maha i što je još gore - postalo je otvoreno ponašanje državnih zvaničnika“, rekla je ona.
Kako je objasnila - i zaključci te međunarodne organizacije menjali su se u protekle tri godine.
„Pre dve godine rečeno je da politička volja nije bila spremna da primenjuje zakone koji su uslovno ili u jednoj meri antikorupcijski. Prošlogodišnja konstatacija je da su političari spremni da ne sprovode zakone, a ove godine imamo superlativ jer je ocenjeno da je politička volja odlučila da i one zakone koji su mukotrpno dovedeni izuzme i da se napravi novi zakon kojim će se široko otvoriti vrata korupciji“, kazala je Vasić citirajući zaključke TI.
Pojasnila je da se radi o suspenziji zakona o javnim nabavkama donošenjem zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe „EXPO Belgrade 2027“, što je navedeno i u regionalnom izveštaju TI za istočnu Evropu i srednju Aziju.
„U Srbiji vidimo urušavanje demokratije, gde autokratska vlast koristi posebne zakone da ograniči transparentnost u vezi sa velikim projektima. Nedavno usvojeni zakon otvara put da se najmanje milijardu evra javnih sredstava, namenjenih za EXPO 2027, potroši po „naduvanim cenama“ ili uz manje kvalitetne građevinske radove nego što bi se dobili u konkurentskim i transparentnim postupcima“, navedeno je u izveštaju.
Govoreći o neregularnostima koje su zabeležene na izborima 17. decembra, Vasić je rekla da je to nešto što će sigurno uticati na naredno merenje indeksa percepcije korupcije u Srbiji.
„U jednostavnom izražavanju - onaj ko je spreman da potrpa glasove u svoju torbu bez ikakvog osnova tim pre će biti spreman da potrpa novac, dobra, privilegije i položaje bez osnova u zakonu i mislim da će to da se desi“, rekla je ona.
„Tužilaštvo nije reagovalo na osnovu javno predstavljenih dokaza o izbornim prevarama u korist vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera u decembru 2023. Ova politički zarobljena pravosudna institucija ne uspeva da zaštiti javni interes u ključnom trenutku, smanjujući sposobnost zemlje da zaustaviti korupciju“, naznačeno je i u izveštaju TI.
U izveštaju se takođe navodi i da zbog podložnosti političkim pritiscima, pravosudni sistem u Srbiji uglavnom nije u mogućnosti da krivično goni i sankcioniše javne funkcionere koji zloupotrebljavaju svoj položaj.
„Tužilaštvo, sudstvo, agencija za borbu protiv korupcije ne funkcionišu i ne obavljaju svoj posao onako kako je opisano u njihovoj nadležnosti“, istakla je Radmila Vasić.
Kako je dodala - ne primenjuju se ni propisi i procedure, nedostaje izmena važećih propisa i strateških dokumenata poput nacionalne strategije za sprečavanje korupcije.
„Od vladavine prava koja je sveto i prožimajuće načelo našeg Ustava ostala je samo primetna, zapažena i nemaskirana samovladavina“, zaključila je ona.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da Srbija ima očigledne probleme sa nefunkcionisanjem bitnih antikoruptivnih mehanizama i da je to jedan od razloga dugogodišnje stagnacije, sa trendom nazadovanja.
„Vidimo u praksi da proklamovana smaostalnost javnih tužilaca nije u praksi donela rezultat da ispitaju, ne čekajući bilo čiju krivičnu prijavu, sve one slučajeve gde se sumnja na korupciju“, rekao je on.
Kao primer „otvorenog nipodaštavanja brojnih antikorupcijskih propisa“ Nenadić je pomenuo nastavak održavanja "vd stanja", kao i primer ugovaranja najvrednijih poslova kroz međudržavne ugovore ili posebnim zakonima u slučaju projekta EXPO 2027. Najavio je i da će Transparentnost Srbija podneti Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti člana 14 zakona koji se odnosi na javne nabavke u tom projektu.
„Kada je reč o velikim projektima imamo problem ne samo sa time kako će se oni realizovati, kako će biti odabrani poslovni partneri države, već kako se uopšte određuje šta je prioritet države. Imali smo pre nekoliko godina najavu programa „Srbija 2025“ i mi smo tražili taj program od državnih institucija i ispostavilo se da on ne postoji i da nikada nije donet. Tražili smo sada i informacije o programu „Skok u budućnost“ - o tome ko ga je izradio, ko ga je usvojio i čekamo sada te informacije.“, rekao je Nenadić.
Istakao je i da je zabrinjavajuć trend u kom brojne šanse i povoljne okolnosti za borbu protiv korupcije nisu iskorišćene, a da se ne vide ni jasne naznake da će to biti učinjeno.
„Čini se da je dosta bitan faktor to što sama borba protiv korupcije nedovoljno figurira kao prioritet. Daćemo šansu novoj vladi, skupštini šta treba da urade da se stvari pomere sa mrtve tačke i ne odustajemo od institucija“, zaključio je Nenadić.
Indeks percepcije korupcije meri stepen u kom se opaža korumpiranost u javnom sektoru i daje sliku prvenstveno o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika. Sliku o tome imaju i oni koji savetuju druge vlade, međunarodne organizacije, poslovni ljudi i stručnjaci procene rizika iz inostranstva.
Sa trenutnim rezultatom, Srbija se smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije izrazito visok, a poziciju na tabeli deli sa još tri zemlje - Brazilom, Alžirom i Ukrajinom.
Od zemalja u okruženju najbolje je rangirana Slovenija (42. mesto) sa 56 poena, a za njom sledi Hrvatska (rang 57) sa 50 poena.
Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada je bolja i ima indeks 37, Kosovo, koje se zasebno rangira, ima 41, Severna Makedonija i Mađarska 42, Bugarska 45, a Crna Gora i Rumunija 46.
Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija pozicionirana na tabeli, sa indeksom 35.
Na čelu liste nalaze se zemlje koje su tradicionalno percipirane kao najmanje korumpirane. To su Danska sa 90 poena, Finska sa 87 i Novi Zeland sa 85 poena.
Na dnu liste nalaze se Somalija, Južni Sudan, Sirija i Venecuela.
U odnosu na prethodnu godinu globalno je najviše napredovao Egipat sa čak 5 indeksnih poena. S druge strane, korupcija se najviše pogoršala u Avganistanu i Tadžikistanu.
