Nešto više od polovine zaposlenih u Americi, oko 51 odsto, kaže da bi pristalo na smanjenje plate od 20 odsto ako bi to podrazumevalo bolji kvalitet života, pokazalo je nedavno istraživanje kompanije Ford.
"Mislim da je ljudima zaista teško da nađu balans između posla i privatnog života", kaže Lin Bafka, klinička psihološkinja iz Udruženja američkih psihologa. "Svakoga dana idemo na posao sa tim da moramo da se dobro pokažemo i da uspemo. I polako shvatamo da to nije dobro za nas".
Mlađi ljudi su posebno skloni tome da se odreknu novca zarad boljeg života. Šezdeset posto milenijalaca (od 27 do 42 godine) i 56 odsto pripadnika generacije Z (do 26 godina) kažu da bi prihvatili takav aranžman.
"Ovi rezultati me ne iznenađuju. Mlađa generacija je veoma glasna u vezi sa potrebom da ima balans u svom životu. Važno je da reći da to ne znači da su manje ambiciozni. Samo traže fleksibilnost i ne žele da žrtvuju svoje zdravlje onako kako su to uradile druge generacije", kaže za Glas Amerike Džulija Tutejkr, stateškinja na portalu ResumeBuilder.com.
Kada je reč o drugim generacijama, 45 odsto pripadnika generacije Iks (od 43 do 59 godina) i 33 odsto bumera (od 60 do 78 godina) pristalo bi na smanjenje plate od 20 odsto za bolji balans privatnog i poslovnog života.
Tutejkr kaže da se često susretala sa tim fenomenom u svom radu - odnosno da mnogi od njenih klijenata žele fleksibilnost u svom rasporedu.
"Vidim da neki od mojih klijenata pristaju na manje plate kako bi uskladili karijeru sa drugim životnim prioritetima. Balans privatnog života i posla je veoma važan mojim klijentima, većina njih mi se i obraća zato što nisu zadovoljni karijerom ili žele više fleksibilnosti. Čini mi se da je to potreba većine ljudi".
Anketa je sprovedena u avgustu i septembru 2023. i obuhvatila je 16.086 ispitanika u više od 16 država, uključujći i SAD. Ukupno je 77 odsto ispitanika reklo da im je važniji balansiran život od napredovanja na poslu.
"Ako sebe definišemo jedino kroz to šta radimo na poslu, onda zapostavljamo ono što se smatra ključnim aspektom postojanja - naše društveno i duhovno biće", kaže Bafka. "Te komponente zapravo donose vrednost i radost i kada ih nemamo u životu, za nas to postaje izazov".
Takođe postoji i praktička strana stava da se prioritizuje slobodno vreme zarad novca.
"Postoje stvari koje treba obaviti i u domaćinstvu, recimo nabaviti namirnice, spremiti hranu. I kada osećamo da za to nemamo vremena, uvek će postojati ta tenzija između potreba domaćinstva i porodice, i posla sa druge strane", dodaje Bafka.
