Ako u sredu uveče posle razgovora sa predstavnicima zemalja Kvinte nije imao šta da zvanično objavi ni u formi saopštenja, posle razgovora koji je u četvrtak imao sa ruskim ambasadorom Aleksandar Bocan-Harčenkom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svom instagram profilu @buducnostsrbije objavio da je ruskog zvaničnika obavestio o najnovijem potezu Prištine i ukidanju dinara.
Uz fotografiju sa sastanka, Vučić je napisao i da je razgovor vođen i o bilateralnim odnosima i saradnji Srbije i Ruske Federacije, kao i o drugim regionalnim i međunarodnim pitanjima od zajedničkog interesa.
„Ponovio sam zahvalnost Rusiji na podršci koju pruža poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije“, piše u objavi Aleksandra Vučića na Instagramu.
Ovaj scenario ćutanja je već nekoliko puta viđen u Srbiji - nešto raniji susret sa evropskim posrednikom u dijalogu Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom bio je, kao i susret sa predstavnicima Kvinte, zatvoren za javnost, osim kratke Vučićeve objave na Instagramu.
„Ukazao sam na neophodnost formiranja Zajednice srpskih opština, najhitnijeg održavanja lokalnih izbora na severu Kosova i Metohije i zatražio podršku EU u zaustavljanju daljih provokacija koje dolaze iz Prištine“, navodi se u objavi na ovoj društvenoj mreži, posle razgovora sa Lajčakom.
Ako je vest o ukidanju važenja dinara na teritoriji Kosova bila veliko iznenađenje za srpsku zajednicu, teško je reći da predsednik Srbije kao glavni pregovarač posle svih sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice nije imao informacije da vlasti u Prištini spremaju ovaj potez, kažu analitičari.
Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević, osim problema koje će građani imati zbog nemogućnosti da plaćaju u valuti koju imaju na svojim računima, problem je i to što oni nisu bili obavešteni o tome.
„Ovo je nešto o čemu se sigurno razgovaralo i pregovaralo i oko čega je srpska strana znala da će se desiti. I mislim da je morala da reaguje, makar da obavesti građane da će se tako nešto desiti, da mogu da razmišljaju o nekim eventualnim rešenjima. Oni su sada dovedeni u situaciju da evo jutros, koliko sam čuo bila je navala na bankomate u Kosovskoj Mitrovici, ljudi su podizali keš da bi imali nešto keša kod sebe i oni su u potpunoj neizvesnoti šta dalje da rade“, kaže Radosavljević i dodaje da se sa druge strane vlast u Beogradu ponaša kao da se ništa ne dešava, a „dešava se svašta“.
Slično razmišlja i prvi čovek Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, koji u razgovoru za Glas Amerike kaže da je veoma veliki uticaj neobaveštenosti građana i političko-psiholoških propagandnih aktivnosti zvaničnika u Beogradu.
„Ovo je Vučićeva omiljena taktika obmanjivanja javnosti i istovremeno podgrevanja situacije, jer su ovome prethodile priče o vojsci, o obaveznom služenju vojnog roka. Znalo se u suštini da će se ove mere sa ukidanjem dinara primeniti“, kaže Janjić.
Međutim, ono na šta upozorava Janjić je i pitanje nejednakih standarda koje imaju predstavnici međunarodne zajednice kada razgovaraju u Prištini i kada dolaze u Beograd.
„Isti posrednici kad bi išli na Kosovo imali bi jedan standard. Tamo su imali uređene timove, imali su predsednika, potpredsednika, civilno društvo - sa svima su razgovarali. Kad dođu u Beograd, Lajčak se zatvori sa svojim prijateljem i samo oni nešto pričaju i niko ništa ne zna. To je defakto pothranjivalo tu autoritarnu i populističku tendenciju koju svi političari imaju, ima je i Kurti, ali kod Vučića se to uz druge stvari naduvalo do ozbiljnih dimenzija“, kaže Janjić i objašnjava da je Vučić počeo da kombinuje bezbednosni marketing sa pregovorima.
Način na koji se vode razgovori u Beogradu Goran Radosavljević opisuje rečima - ustaljeni scenario i igrokaz za koji su svi znali osim samih žitelja severa Kosova.
„To je sigurno već dogovoreno i ja ne znam što su drugo ambasadori Kvinte mogli da mu kažu osim toga - pa da, ali ovo smo dogovorili da će se desiti. On (Vučić) tu igra svoju ulogu, svi tu igraju svoju ulogu, koji sada kažu - pa dobro, mi ćemo sad da kažemo da eto pozivamo ovu drugu stranu da suspenduje, da da neko prelazno rešenje. Nijednog trenutka ne kažu da to ne treba da se uradi“.
Sa druge strane, Dušan Janjić smatra da će mera ukidanja dinara na Kosovu imati i dobre posledice - osim što će ova mera stvoriti prostor da se razgovara i o pitanjima međusobnih potraživanja i sukcesije, o dugovima kosovskih kompanija koje je plaćala Srbija, sada se otvara prostor i za ekonomsku saradnju Srbije i Kosova, a i Srbi na severu Kosova mogu da računaju na neke pozitivne strane ovog poteza prištinskih vlasti.
„U okruženju Srba sa severa Kosova će biti manje korupcije, manje kriminala i manje pranja novca. Taj dinarski tok je bio van kontrole kosovskih monetarnih vlasti jer je išao preko srpskih banaka i to je godišnje omogućavalo pranje novca u iznosu od više od jedne milijarde evra“, kaže Janjić i ističe da je sada potrebno da se sprovede korak koji je Beograd sve vreme izbegavao.
Potrebno je, naglašava Janjić, da se uspostave odnosi kosovske centralne banke i Narodne banke Srbije, kako bi građani na severu Kosova posle ukidanja dinara kao sredstva plaćanja mogli što normalnije da žive i rade ili kako bi banke koje posluju na severu mogle da traže licencu za poslovanje na Kosovu.
Međutim, u Narodnoj banci Srbije (NBS) razmišljaju na drugi način - iz NBS je u četvrtak stigla poruka da posle ove odluke kosovskih vlasti neće uspostavljati odnose sa kosovskom centralnom bankom, jer bi to značilo priznanje Kosova.
Ovo pitanje treba da se reši u političkom dijalogu, poručuju iz NBS i ocenjuju da se ukidanjem upotrebe dinara ugrožava egzistencija srpskog stanovništva na Kosovu, jer se praktično onemogućava isplata zarada, penzija, socijalnih davanja i drugih prihoda srpskom stanovništvu u dinarima.
