Grupa senatora iz obe stranke izašla je sa novim predlogom o bezbednosti vrednim 118 milijardi dolara, koji bi obuhvatio milijarde dolara nove pomoći Ukrajini i Izraelu, humanitarnu pomoć za civile, ali i sredstva namenjena reformama imigracionog sistema zbog krize na granici SAD i Meksika.
Lider većine u Senatu, demokrata Čak Šumer zakazao je glasanje za sredu, ali nije sigurno da će predlog i proći. On je rekao da je ovaj zakon "veoma važan korak ka jačanju američke nacionalne bezbednosti, spolja i unutar granica". Lider republikanske manjine Mič Mekonel takođe je nagovestio da je spreman da podrži predlog.
Ali, predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson rekao je da predlog neće neće proći u donjem domu Kongresa, čak i da bude usvojen u Senatu.
"Ovaj predlog je još gori nego što smo očekivali i neće ni blizu okončati katastrofu na granici koju je predsednik stvorio", napisao je Džonson na društvenoj mreži Eks.
Pregovarači u Senatu su pokušali da spoje zahteve demokrata - da se da još novca Ukrajini u borbi sa Rusijom, kao i zahteve republikanaca - da se reši problem ilegalnih imigranata na južnoj granici SAD.
Republikanci i bivši predsednik Donald Tramp su kritikovali predlog Senata i tvrde da ne daje rešenja za krizu na granici. Predsednik Džo Bajden je, s druge strane, pohvalio dogovor u Senatu i rekao da "obuhvata najteži, ali i najpošteniji paket reformi granične bezbednosti u proteklih nekoliko decenija".
"Sada republikanci u Predstavničkom domu treba da odluče - da li žele da reše problem ili žele da se igraju politike na granici? Ja sam odlučio i spreman sam da rešimo problem. Spreman sam da obezbedim granicu".
Šta se nalazi u predlogu i šta je sporno?
Značajan deo se odnosi na nacionalnu bezbednost SAD i saveznika.
Za pomoć Ukrajini je predviđeno 60 milijardi dolara. Izrael bi dobio 14 milijardi dolara, a 10 milijardi bi išlo za humanitarnu pomoć civilima u ratovima u Ukrajini, Pojasu Gaze i Zapadnoj obali.
Oko 2,4 milijarde dolara biće namenjeno borbi protiv napada Huta u Crvenom moru, a 8,4 milijarde za borbu protiv kineske agresije u Indo-Paficiku.
Za potrebe jačanja bezbednosti južne granice SAD i reformu imigracionog sistema namenjeno je 20 milijardi dolara - čime se omogućava da se zaposli još ljudi koji će razmatrati zahteve za azil i agenata koji će voditi računa o bezbednosti granice.
Predlog uključuje i brže procesiranje zahteva tražilaca azila koji ulaze u SAD iz Meksika - u roku od 90 dana, kao i mogućnost izdavanja radnih dozvola za one koji prođu inicijalne provere. Razgovori o azilu bi trebalo da se dese nekoliko dana po ulasku u SAD, a konačne odluke da se donesu za nekoliko meseci. Sada taj proces traje godinama.
Značajan deo je i ovlašćenje predsedniku da zatvori granicu ako broj dnevnih prelazaka bude 5.000 pet dana zaredom, kao i ovlašćenje da automatski izbaci one koji uđu ilegalno - bez da im se pruži prilika da zatraže azil. Migrantima će svakako biti omogućeno da zatraže azil na bilo kom legalnom graničnom prelazu, ali i to pravo će biti ukinuto ako broj ilegalnih prelazaka bude visok.
Azil se nudi onima koji beže od progona zbog rase, religije, političkih stavova ili članstva u nekoj organizaciji. Migranti koji dođu u SAD moraće da dokažu da imaju osnov za azil, a automatski će biti odbijani oni koji imaju policijski dosije.
Ovim predlogom se takođe predviđa širenje programa za praćenje migrantskih porodica koje uđu u Ameriku, dok traju bezbednosne provere.
Neke progresivne demokrate i oni koji su iz latino populacije ocenjuju da ovaj predlog šteti migrantima koji traže azil, ali istovremeno pomaže onima koji su već u SAD. Lokalnim programima - poput smeštaja za migrante - daje se 1,4 milijarde dolara, a ubrzava se i davanje radnih dozvola za one koji čekaju odluku o azilu.
Ovim zakonskim predlogom se takođe odobravaju sankcije i sredstva za borbu protiv pranja novca i krijumčarenja fentanila u SAD.
Zakon, međutim, ne sadrži odredbe zaštite od deportacije za one migrante kojima nije odobren ostanak - što se inače nalazilo u prethodnim predlozima Senata.
Izbeglice iz Avganistana, koje su tokom rata radile sa vojskom SAD, takođe su tema ovog predloga. Oko 76.000 njih je došlo u Ameriku pošto su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. Daje im se prilika da, ako ispune uslove, apliciraju za američko državljanstvo i reguliše im se zakonski boravak u SAD.
