Članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa otišli su na odmor, a sledeći put kada će se zakonodavci okupiti biće 28. februar, samo dva dana uoči početka sledećeg mogućeg zatvaranja vlade. Postoji neizvesnost u vezi sa razmatranjem zakonskog predloga Senata o dodeli sredstava Ukrajini, Izraelu, Tajvanu i civilnom stanovništvu zatečenom u zonama sukoba. Predsedavajući Majk Džonson je više puta izjavio da mu se nikuda ne žuri. Jedan broj članova njegove stranke podržava ideju da se podrži nacrt zakonskog predloga Senata, drugi su kategorički protiv, a treći - Džon Bejkon i Brajan Ficpatrik - najavljuju rad na nacrtu zakonskog predloga koji bi kombinovao i međunarodnu pomoć i graničnu bezbednost.
Istovremeno, neke progresivne demokrate ne žele da dodele pomoć Izraelu osim ako u nacrtu zakona nisu navedeni uslovi za njeno korišćenje od strane Netanjahuove vlade. Drugi deo Demokratske stranke razmatra alternativne scenarije – od prikupljanja potpisa za peticiju za razmatranje zakonskog predloga Senata bez odobrenja relevantnog odbora Predstavničkog doma do podele inicijative koju je Senat odobrio u posebne komponente. Glas Amerike je razgovarao sa članom ukrajinskog kongresnog kokusa, demokratom iz Kalifornije Džimom Kostom, o mogućim scenarijima za dodelu sredstava Kijevu, verovatnoći zatvaranja vlade i pretnji nacionalnoj bezbednosti SAD o kojoj je krajem prošle nedelje govorio šef obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, republikanac Majk Tarner.
Glas Amerike: Majk Tarner, šef Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, objavio je pomalo šifrovanu poruku da je obavestio članove Kongresa o mogućoj pretnji nacionalnoj bezbednosti SAD. Potom su brojni izvori (u razgovorima sa novinarima) rekli da je reč o nuklearnoj pretnji, posebno o određenim nuklearnim kapacitetima koje Rusija gradi, ali koji još nisu operativni. Možete li da kažete o čemu se radi?
Kosta: Ne, to je poverljiva informacija. Ali, sada još više – s obzirom na komentare šefa Obaveštajnog odbora Tarnera – članovi Republikanske partije koji slede Trampovu liniju trebalo bi da shvate da je Rusija naš neprijatelj, naš protivnik, Rusija nije naš prijatelj. Rusija ne želi da koegzistira sa Evropskom unijom i NATO. Mislim da su članovi Kongresa koji nastavljaju da slušaju Trampa i ne žele da podrže Ukrajinu ovim postupcima pokazali svoju odluku da žele da podrže Putina. To je nepatriotski i pogrešno.
Glas Amerike: Prošle su skoro dve godine od početka ruske invazije. Kako sada izgleda strategija prema Ukrajini? Da joj pomognemo da preživi? Da pobedi? Da li uopšte postoji strategija?
Kosta: Mislim da je strategija da se pokaže liderstvo i podrži dvostranački paket koji je Senat usvojio ranije ove nedelje. Sadrži iznos od 95,1 milijardu dolara, od čega je 60,1 milijardu namenjeno Ukrajini. Ukrajina je uradila neverovatan posao, ali poslednjih šest meseci su bili zaista teški. Ukrajina je mogla da stvori sopstvene proizvodne kapacitete, ali im je sada potrebna podrška i Evropska unija im je pre nedelju dana obezbedila 52 milijarde evra pomoći. Sada moramo da sledimo njihov primer i podržati dodatni finansijski paket.
Glas Amerike: Šta se planira u tom pogledu?
Kosta: Mislim da postoji nekoliko različitih pristupa koji se razmatraju u vezi s tim. Postoji procedura u kojoj nacrt zakona iznosimo na raspravu zahvaljujući peticiji za razmatranje mimo odbora (peticija za razrešenje) – za nju su potrebni potpisi 218 članova Predstavničkog doma. Frakcija Demokratske stranke od nedavno ima 213 članova. Neću reći da svi imaju ideju o peticiji za razmatranje nacrta zakona mimo odbora, ali mislim da je ubedljiva većina za to. Postoje neki zakonodavci koji oklevaju oko pomoći Izraelu. Ali postoji i veliki broj republikanaca koji podržavaju pomoć i Ukrajini i Izraelu. Problem sa kojim su se suočili bio je nedostatak vođstva od strane predsedavajućeg Džonsona. On je u stvari, Donald Tramp, koji republikancima govori šta da rade. Pre nekoliko meseci su rekli da žele da iskoriste pitanje bezbednosti granica kako bi usvojili puni paket (međunarodne pomoći). Onda im je pre 10 dana Tramp rekao da ne želi paket koji uključuje bezbednost granica iako su oni uložili mnogo truda da rade na tome.
Ali, on je rekao da želi da to ostane kao političko pitanje. Republikanci u Predstavničkom domu i njihovo rukovodstvo, na čelu sa predsedavajućim Džonsonom, ne mogu da upravljaju, ne žele da upravljaju ili ne znaju kako da upravljaju. Ne mogu svaki dan da razmišljaju o tome šta je od toga danas najvažnije ili da li je sve zajedno važno. Ono što je važno je da moramo da učinimo sve što je u našoj moći u narednih nekoliko nedelja da ovaj projekat obezbedi dodatna finansijska sredstva.
Kao drugu opciju, možemo ga podeliti na tri različite komponente. Mislim da će ih, ako ovo uradimo, Predstavnički dom podržati većinom glasova. Nedavno su mnogi šefovi važnih odbora tokom njegovih poslednjih poseta rekli predsedniku Zelenskom i njegovom timu da će učiniti sve, ali nisu rekli kako.
Glas Amerike: Možemo li se fokusirati na peticiju uz zaobilaženje nadležnog odbora? Pomenuli ste da neke demokrate možda neće podržati međunarodni paket pomoći zbog Izraela. Ako govorimo o progresivnim demokratama, onda njihov kokus broji više od 100 ljudi.
Kosta: Mislim da većina njih nema takvo mišljenje u vezi sa Izraelom. Ne znam tačan broj, mislim da će biti onih koji će podržati scenario da razdvojimo međunarodni paket pomoći (Ukrajini, Izraelu, Tajvanu) na komponente i da će naći potrebnu podršku republikanaca i demokrata.
Glas Amerike: Mnogi stručnjaci kažu da će se republikanci, ukoliko predsedavajući Džonson odloži razmatranje međunarodne pomoći do super utorka (5. marta, dana kada se primarni stranački istovremeno održavaju u 16 država), voditi idejom da se sva važna glasanja mogu odložiti do novembra.
Kosta: Mislim da se to neće desiti. Tek treba da usvojimo budžet. Pomogli smo im (republikancima) da izbegnu zatvaranje vlade 1. oktobra, pomogli smo im da izbegnu zatvaranje vlade u decembru, dva nova datuma, 1. i 8. mart, već su na pomolu. A budžetski paket još nismo sastavili. Ako republikanci žele da izgledaju kao da mogu da kontrolišu proces, moraće da se oslone na nas. I mislim da u ovom trenutku imamo priliku da iskoristimo to da tražimo dodatna sredstva za međunarodnu pomoć. Mislim da postoji mnogo načina da se to uradi, ali bez obzira šta predsedavajući Džonson bude rešio, odluka o tome šta je najbolje za Sjedinjene Države i šta je odgovoran pristup nema nikakve veze sa političkom agendom povezanom sa novembrom (i održavanjem predsedničkih izbora). Međutim, Džonsonovu odluku određuju izbori u novembru i Tramp, on je čovek koji se već predao i niko i ništa ne može da ga natera da liči na lidera.
Glas Amerike: Odnosno, treba očekivati još jednu rezoluciju o produženju finansiranja vlade?
Kosta: Mislim da je to prilično verovatan scenario. Donji dom odlazi na pauzu u četvrtak. Na posao se vraćamo tek 28. februara. Prvi mart – datum zatvaranja vlade – je za dva dana. Ne znam kako drugačije možemo da nastavimo osim ako ne donesemo još jednu rezoluciju da produžimo finansiranje vlade kako bismo ispunili rok do 1. marta.
Definitivno su nam potrebni nacrti budžeta, dodatna sredstva za potrebe nacionalne odbrane, što uključuje sredstva za dopunu sopstvenih potreba. Postoji mnogo mehanizama koji bi mogli da budu deo dodele pomoći Ukrajini, a mi sada razmatramo različite vrste nacrta zakona koji bi nam mogli pružiti ovu priliku. Rok da se to desi je sredina marta, ako predsedavajućem damo manevarski prostor. Ali, da budem iskren, veoma je razočaravajuća situacija kada predsedavajući ne može da okupi svoju stranku. Mislim da ćemo u narednih nekoliko nedelja shvatiti da li je, na primer, rezolucija da se razmotri međunarodna pomoć koja zaobilazi odbor bolje rešenje u poređenju sa drugim opcijama. U svakom slučaju, ovo će morati da se usaglasi sa Senatom – ukoliko dođe do amandmana, tekst će biti vraćen u Senat na glasanje, jer je to potpuno drugačiji paket od onoga što su oni prvobitno poslali.
Glas Amerike: Kakva su vaša očekivanja u vezi sa okončanjem rata?
Kosta: Kao neko ko svesrdno podržava Ukrajinu i Ukrajince, mislim da treba da stavimo njih i njihovu vladu u najjaču moguću poziciju kako bi mogli da pregovaraju o primirju ili prekidu vatre. Da bi se to desilo, Ukrajina treba da dobije najčvršću moguću poziciju, za to su im potrebna sredstva. Finansiranje koje obezbeđuje Evropska unija omogućiće im da nastave da grade sopstveni sistem podrške – što je upravo ono što sada rade. SAD treba da im pomognu da dođu do tačke u kojoj mogu da se oslone na sopstvene sposobnosti da budu odgovorni za ovaj rat. Rusija mora da zna da Ukrajina neće odustati. Ako se to desi, onda će biti uslova da Ukrajinci i ukrajinski narod okončaju ovaj rat. Ali Putin jasno računa na to da SAD neće pružiti podršku. On takođe svoje kalkulacije zasniva na tome da li će Tramp biti izabran (na mesto predsednika).
Putin je ratni zločinac i treba ga izvesti pred lice pravde. Očigledno je da je usmeren na druge istočnoevropske zemlje ako se izvuče sa invazijom na Ukrajinu. Ne bih izostavio ni jednu istočnoevropsku zemlju, ali ne bih ni pokušavao da dajem bilo kakve prognoze, međutim svakako govorimo o baltičkim zemljama, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji - sve ove zemlje su veoma zabrinute.
