Kako sukob u Siriji ulazi u svoju 14. godinu, analitičari kažu da trajno političko rešenje za tu ratom razorenu zemlju ostaje nedostižno.
Uprkos postepenom preuzimanju većine teritorije koju su prethodno držali antivladini pobunjenici, snage lojalne vladi sirijskog predsednika Bašara el Asada i njihovih ruskih i iranskih saveznika i dalje su angažovane u nekoliko bitaka, posebno u severozapadnom delu zemlje, gde pobunjenici, grupe koje podržava Turska, još uvek kontrolišu neke teritorije.
Na severoistoku, kurdske snage koje uživaju podršku SAD kontrolišu veliki deo teritorije, koju su delom oslobodile od Islamske države.
"Teško je zamisliti održivo političko rešenje u Siriji dok borbe još uvek besne", rekao je Džon Saleh, istraživač iz Vašingtona specijalizovan za Siriju.
"Složena priroda sirijskog sukoba čini izuzetno izazovnim pronalaženje održivih rešenja. Ovo je višestruki rat, a njegovo okončanje zahteva međunarodni konsenzus, koji je očigledno teško postići", rekao je on za Glas Amerike.
Protest koji je postao građanski rat
Protesti protiv Asadovog režima su počeli 2011. a demonstracije su se brzo pretvorile u građanski rat u kojem je poginulo više od 300.000 ljudi i raseljeno više od 13 miliona ljudi u zemlji i inostranstvu, prema Ujedinjenim nacijama. Drugi ratni posmatrači, uključujući Sirijsku opservatoriju za ljudska prava sa sedištem u Britaniji, navode da je broj poginulih 500.000.
Ujedinjene nacije su ove nedelje saopštile da je za 16,7 miliona ljudi u Siriji potrebna humanitarna pomoć.
"Više od 90 odsto sada živi u siromaštvu, ekonomija je u slobodnom padu usred pooštravanja sankcija, a povećano bezakonje podstiče predatorsku praksu i iznudu od strane oružanih snaga i milicija", rekao je Paulo Pinheiro, predsedavajući UN-ove Nezavisne međunarodne istražne komisije za Siriju.
Komisija je u izveštaju objavljenom ove nedelje navela da je poslednjih meseci zemlja doživela talas nasilja kakav nije viđen od 2020. godine, upozoravajući da su strane u sukobu izvršile napade na civile i infrastrukturu koji predstavljaju ratne zločine.
Napori predvođeni UN
Prošle nedelje, Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na okončanje rata kroz implementaciju Rezolucija Saveta bezbednosti UN 2254. Usvojena 2015. godine, ima za cilj da okonča sirijski sukob sprovođenjem političke tranzicije. UN su takođe sponzorisale nekoliko rundi razgovora između predstavnika vlade i opozicije sa ciljem izrade novog ustava zemlje.
Ali David Adesnik, direktor istraživanja u Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je da mirovni pregovori o Siriji predvođeni UN nisu pokazali nikakve znake održivosti poslednjih godina.
"Režim je zadovoljan time što stvara iluziju saradnje tako što se razgovori odugovlače do beskonačnosti. Asad ne oseća pravi pritisak da poklekne nakon što mu je Arapska liga poželela dobrodošlicu nazad uprkos njegovim kontinuiranim zločinima i potpunom odsustvu pokajanja", rekao je on Glas Amerike.
Prošle godine, Arapska liga je ponovo primila Siriju u regionalni blok nakon suspenzije od skoro 12 godina zbog brutalnog razbijanja antivladinih demonstranata od strane Asadove vlade 2011. Nekoliko arapskih zemalja u regionu je takođe obnovilo veze sa Asadom poslednjih godina, uključujući Jordan, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i drugi.
"Skoro sve arapske zemlje su napustile napore koje predvode UN i Zapad da unaprede promene u Damasku, bilo kroz ustavnu reformu ili izolaciju", rekao je Džošua Lendis, direktor Centra za bliskoistočne studije na Univerzitetu Oklahoma.
Faktor Kaptagon
Tokom više od deceniju dugog sukoba uništena je sirijska ekonomija, što je dovelo do cvetanja preduzeća koja zavise od trgovine drogom i drugih nezakonitih aktivnosti.
Kao rezultat toga, stručnjaci kažu da je zemlja, posebno područja pod kontrolom režima, postala regionalno središte za proizvodnju i šverc Kaptagona, jeftine droge koja izaziva zavisnost nalik amfetaminu.
"Kada govorimo o političkom rešenju — posebno prema Rezoluciji UN 2254, suzbijanje ilegalnih mreža povezanih sa režimom trebalo bi da bude deo razgovora", rekla je Kerolajn Rouz, viša analitičarka Instituta Nju lajns.
"Međutim, to ne bi trebalo da se doživljava kao 'ulazna kapija' ili početni korak koji može da dovede do većeg napretka ka nagodbi", rekla je Rouz za Glas Amerike. "Kaptagon je korišćen kao 'šargarepa' u diskusijama o normalizaciji, što se pokazalo kao neuspešna taktika, pošto režim nije napravio nikakve značajne ustupke u smanjenju svoje uloge u trgovini ili zaustavljanju toka".
Adesnik iz Fondacije za odbranu demokratija deli slične stavove.
"Jordanci su naučili neprijatnu lekciju o arapskim naporima da se pomire sa Damaskom", rekao je on. "Ono što je Aman najviše želeo jeste da se prekine trgovina Kaptagonom, koja se samo pogoršala dok je granični region Sirije i Jordana postao nasilniji".
Sa Rusijom, stalnom članicom Saveta bezbednosti UN koja blokira rezolucije usmerene na sirijski režim, i imajući u vidu poraz antivladinih pobunjenika, "mali su izgledi za rešavanje krize u Siriji osim pod Asadovim uslovima", rekao je Adesnik.
"Ali ovo ne bi trebalo da znači odustajanje", rekao je on. "SAD i Evropa treba da pooštre sankcije i da učine sve što mogu da liše Asadu prihoda kako bi naneli veću štetu".
