Glavna turska opoziciona partija zadržala je kontrolu nad ključnim gradovima i ostvarila ogroman uspeh na lokalnim izborima održanim u nedelju, što je u velikoj meri uzdrmalo predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je nameravao da ponovo preuzme kontrolu nad tim urbanim područjima.
Sa više od 90 odsto prebrojanih glasova, aktuelni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu iz Republikanske narodne partije (CHP), vodi sa velikom razlikom u najvećem turskom gradu i ekonomskom centru, navodi državna agencija Anadolija.
Mansur Javas, gradonačelnik glavnog grada Ankare, zadržao je funkciju sa neverovatnih 25 procenata razlike u odnosu naizazivača, pokazali su rezultati.
Sve u svemu, CHP je osvojila vlast u opštinama u 36 od 81 turske pokrajine, prema Anadoliji, probijajući se u mnoga uporišta Erdoganove partije. Dobila je 37 odsto glasova širom zemlje, u poređenju sa 36 odsto koliko je osvojila stranka predsednika, što je najveća izborna pobeda CHP od dolaska Erdogana na vlast pre dve decenije.
Erdogan je priznao izborni neuspeh u govoru održanom sa balkona predsedničke palate, rekavši da je njegova stranka pretrpela "gubitak visine" širom Turske. Narod je preneo "poruku" koju će njegova stranka "analizirati", upuštajući se u "hrabru" samokritiku, rekao je on.
"Nažalost, devet meseci nakon naše pobede na izborima 28. maja, nismo mogli da dobijemo rezultat koji smo želeli na testu - lokalnim izborima", dodao je Erdogan. "Ispravićemo svoje greške i svoje nedostatke".
On je obećao da će nastaviti sa ekonomskim programom uvedenim prošle godine koji ima za cilj borbu protiv inflacije.
Na glasanje se gleda kao na barometar Erdoganove popularnosti, dok je on pokušavao da povrati kontrolu nad ključnim urbanim područjima koje je izgubio od opozicije na izborima pre pet godina. Pobeda CHP-a u Ankari i Istanbulu 2019. razbila je Erdoganovu auru nepobedivosti.
Glavno bojno polje za 70-godišnjeg turskog predsednika bio je Istanbul, grad od 16 miliona ljudi u kojem je rođen, u kom je odrastao i gde je započeo političku karijeru kao gradonačelnik 1994.
Rezultat dolazi kao podsticaj za opoziciju, koja je ostala podeljena i demoralisana posle poraza od Erdogana i njegove vladajuće proislamski orijentisane Partije pravde i razvoja (AKP), na prošlogodišnjim predsedničkim i parlamentarnim izborima.
"Birači su odlučili da uspostave novi politički poredak u Turskoj", rekao je lider CHP Ozgur Ozel gomili oduševljenih pristalica. "Danas su birači odlučili da promene 22-godišnju sliku u Turskoj i otvore vrata novoj političkoj klimi u našoj zemlji".
Velika gomila ljudi se u međuvremenu okupila ispred Gradske kuće u Ankari da proslavi Javasovu pobedu. "Ankara je ponosna na vas", skandirale su pristalice.
Sinan Ulgen, direktor istraživačkog centra Edam sa sedištem u Istanbulu, rekao je da je "iznenađujući ishod" nastao zbog toga što su birači želeli da kazne vladajuću stranku zbog "dubine ekonomske slabosti". Visoka inflacija dovela je do toga da se mnoga turska domaćinstva bore da priušte osnovna dobra.
Pristalice vladajuće AKP-a su odlučile da se drže podalje od glasačkih mesta ili su glasale za druge stranke, rekao je Ulgen.
"Izlaznost je bila relativno niska u poređenju sa prošlim izborima", rekao je on. "Došlo je do međustranačkih pomeranja u glasanju, što se nije desilo na nacionalnim izborima (svojevremeno) zbog jače ideološke vezanosti. Ovog puta ekonomija je prevagnula nad identitetom".
Oko 61 milion ljudi, uključujući više od milion onih koji prvi put glasaju, imali su pravo da glasaju za sve gradske opštine, gradska i okružna gradonačelništva, kao i za lokalne uprave.
Izlaznost je bila oko 76 odsto, prema državnoj agenciji Anadolija, u poređenju sa 87 odsto prošle godine.
Oko 594.000 pripadnika snaga bezbednosti bilo je na dužnosti širom zemlje kako bi se osiguralo da glasanje prođe glatko. Ipak, jedna osoba je poginula, a 11 je povređeno u gradu Dijarbakiru, gdje je spor oko izbora upravnika kvarta postao nasilan, javila je Anadolija. Najmanje šest osoba je takođe povređeno u sukobima koji su izbili u obližnjoj provinciji Sanliurfa.
"Prema podacima do kojih smo došli, čini se da se poverenje naših građana u nas, njihova vera u nas isplatila", rekao je Imamoglu.
Imamoglu je osvojio 50,6 odsto glasova u Istanbulu, dok je kandidat AKP Murat Kurum, bivši ministar urbanizacije i životne sredine, dobio 40,5 odsto glasova, navodi Anadolija. Istraživanja javnog mnjenja su ukazivala na tesnu trku između njih dvojice.
Imamoglu, popularna ličnost koja pretenduje da bude mogući budući izazivač Erdogana, kandidovao se bez podrške nekih stranaka koje su mu pomogle da pobedi 2019. I prokurdska Partija jednakosti i demokratije i nacionalistička IJI Partija predstavile su svoje kandidata u trci.
Opozicioni savez šest stranaka, koji je predvodio CHP, raspao se nakon što nije uspeo da svrgne Erdogana na prošlogodišnjim izborima, neiskoristivši ekonomsku krizu i prvobitno loš odgovor vlade na prošlogodišnji razorni zemljotres u kojem je poginulo više od 53.000 ljudi.
Ulgen je rekao da je rezultat gurnuo Imamoglua ka ulozi mogućeg lidera opozicije i upućivanje izazova Erdogana u trci za predsednika 2028.
"Ovaj ishod je svakako prekretnica za Imamoglua", rekao je on. "On će izaći kao prirodni kandidat opozicije za sledeći krug predsedničkih izbora".
Nova religiozno-konzervativna stranka, Nova partija blagostanja, ili IRP, izgleda da je privukla glasove pristalica AKP-a koji su razočarani vladinim upravljanjem ekonomijom.
Na jugoistoku Turske, pretežno naseljenom Kurdima, DEM partija je bila na putu da osvoji mnoge opštine, ali je nejasno da li će joj biti dozvoljeno da ih zadrži. Prethodnih godina, Erdoganova vlada je smenila sa dužnosti izabrane prokurdske gradonačelnike zbog navodnih veza sa kurdskim ekstremistima i zamenila ih poverenicima koje je imenovala država.
Analitičari su rekli da bi snažan rezultat Erdoganove stranke učvrstio njegovu odlučnost da usvoji novi ustav - onaj koji bi odražavao njegove konzervativne vrednosti i omogućio mu da vlada posle 2028. kada mu se sadašnji mandat završi.
Erdogan, koji predvodi Tursku više od dve decenije - kao premijer od 2003. i predsednik od 2014. godine - zalaže se za novi ustav koji bi porodične vrednosti stavio u prvi plan.
