Humanitarna grupa Svetska centralna kuhinja (World Central Kitchen - WCK) saopštila je u utorak da je u izraelskom vazdušnom napadu ubijeno sedam njenih radnika u Gazi i da ta grupa odmah obustavlja rad u regionu.
WCK je navela da je završila isporuku 100 tona pomoći u hrani u skladište u Deir al-Balahu i da je konvoj sa dva blindirana automobila sa logom grupe napuštao lokaciju kada je napadnut.
WCK je saopštila da se vazdušni napad dogodio uprkos koordinaciji kretanja sa izraelskom vojskom.
Izraelska vojska saopštila je da je napad "ozbiljna greška".
"To nije trebalo da se dogodi", poručio je načelnik Generalštaba izraelskih odbrambenih snaga Herci Halevi na Eksu, i naveo da je napad posljedica "pogrešne identifikacije - noću tokom rata u veoma složenim uslovima".
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izrazio je žaljenje zbog pogibije humanitarnih radnika, opisujući incident kao tragičan i nenameran.
„Ovo se dešava u vreme rata. Mi to detaljno istražujemo, u kontaktu smo sa vladama i učinićemo sve da se to više ne ponovi“, rekao je Netanjahu u video izjavi.
Izraelski predsednik Isak Hercog se izvinio zbog napada, a razgovoru sa osnivačem WCK - poznatim kuvarom Hoze Andresom koji živi u SAD - izrazio je "duboko žaljenje zbog tragičnog gubitka života".
Među ubijenima su Palestinac, državljani Australije, Poljske, Velike Britanije i dvostruki američko-kanadski državljanin, saopštila je grupa.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Vašington pozvao Izrael da sprovede brzu, temeljnu i nepristrasnu istragu o napadu.
"Razgovarali smo direktno sa izraelskom vladom o ovom konkretnom incidentu. Pozvali smo na brzu, temeljnu i nepristrasnu istragu kako bismo razumeli šta se tačno dogodilo", rekao je Blinken novinarima na konferenciji za novinare u Parizu, dodajući da humanitarni radnici moraju da biti zaštićeni.
Izvršna direktorka Svetske centralne kuhinje Erin Gor nazvala je napad "neoprostivim".
"Ovo nije samo napad na WCK, ovo je napad na humanitarne organizacije koje se pojavljuju u najtežim situacijama u kojima se hrana koristi kao oružje rata", rekla je Gor.
Osnivač WCK rekao je na društvenim mrežama da mu je "srce slomljeno" i da "tugije", pošto je izgubio "nekoliko sestara i braće u napadu IDF-a u Gazi".
"Izraelska vlada treba da zaustavi ovo neselektivno ubijanje", rekao je Andres. "Mora da prestane da ograničava humanitarnu pomoć, da prestane da ubija civile i humanitarne radnike i da prestane da koristi hranu kao oružje. Ne sme više biti izgubljenih nevinih života. Mir počinje sa našom zajedničkom ljudskošću. Treba da počne sada".
Grupa je počela da koristi pomorsku rutu kako bi dopremala preko potrebnu hranu u Gazu, gde su se humanitarne grupe žalile da pošiljke zadržava izraelska vojska i na nedostatak bezbednog pristupa oblastima u kojima je ljudima potrebna pomoć.
Izraelska vojska izražava žaljenje
Izraelska vojska je u prvom saopštenju navela da "sprovodi temeljnu istragu na najvišim nivoima kako bi razumela okolnosti ovog tragičnog incidenta". Navode da su "blisko sarađivali sa WCK" na pružanju pomoći Palestincima.
Kasnije u utorak, portparol IDF-a kontraadmiral Daniel Hagari potvrdio je u izjavi na platformi Eks da je u incidentu u Gazi došlo do "tragične smrti radnika WCK dok su vršili svoju vitalnu misiju dopremanja hrane ljudima kojima je potrebna".
Hagari je rekao da je IDF, "kao profesionalna vojska predana međunarodnom pravu, predana transparentnoj istrazi svojih operacija" i izrazio iskreno saučešće porodicama ubijenih i celoj porodici Svetske centralne kuhinje.
Izrazio je saučešće i "savezničkim nacijama" i naglasio da se incident istražuje na najvišem nivou kako bi se utvrdilo kako se i šta desilo, te da je istraga usmerena na izbegavanje sličnih incidenata u budućnosti.
Govoreći o WCK, Hagari je njihovu misiju nazvao uzvišenom i podsetio da su upravo aktivisti te organizacije bili među prvima koji su Izraelu priskočili u pomoć nakon napada Hamasa 7. oktobra.
"Rad WCK je ključan i oni su na prvoj liniji fronta humanosti", rekao je Hagari obećavajući da će rezultati istrage biti transparentni.
Šta je Svetska centralna kuhinja (WCK)
- Nevladinu organizaciju WCK sa sedištem u SAD osnovali su slavni kuvar sa Mišlenovim zvezdicama Hoze Andres i njegova supruga Patriša 2010. godine nakon velikog zemljotresa na Haitiju, gde su u početku preživelima pružili hitnu pomoć u hrani;
- WCK se odatle proširio kako bi pružao obuku izdržljivosti, pripremao obroke i pružao podršku preživelima nakon prirodnih katastrofa, kao i izbeglicama i ljudima pogođenim sukobima;
- WCK je poslužio desetine miliona obroka u Ukrajini od početka potpune ruske invazije 2022. godine;
- WCK je učestvovao u prvoj isporuci pomoći Gazi preko morskog koridora sa Kipra u martu. Druga pošiljka pomorske pomoći WCK sa 332 tone hrane trebalo je da stigne u Gazu početkom ove nedelje;
- Osnivač Andres je špansko-američki kuvar, ugostitelj i autor knjiga o kuvanju. Njegov avangardni restoran "Minibar Hose Andres" u Vašingtonu ima dve Mišlenove zvezdice. Predsednik Barak Obama mu je 2015. godine dodelio Nacionalnu medalju za humanističke nauke.
Australijski premijer Entoni Albaneze potvrdio je u utorak smrt australijske humanitarne radnice Lalzaumi "Zomi" Frankom, rekavši da njegova vlada očekuje "punu odgovornost".
"Ovo je ljudska tragedija koja nikada nije smela da se dogodi i koja je potpuno neprihvatljiva", rekao je Albaneze novinarima.
Albaneze je rekao da humanitarnim radnicima i svim nedužnim civilima "treba pružiti zaštitu".
Portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson rekla je da su Sjedinjene Države "slomljenog srca i duboko uznemirene" smrtonosnim udarom.
"Humanitarni radnici moraju biti zaštićeni dok isporučuju pomoć koja je očajnički potrebna i mi pozivamo Izrael da brzo istraži šta se dogodilo", rekla je Votson na Eksu.
Razgovori Izraela i SAD o planiranom napadu na Rafu
Ranije u ponedeljak, američki i izraelski zvaničnici održali su virtuelne razgovore o izraelskom planu za kopnenu invaziju na Rafu u južnoj Gazi kako bi se iskorenilo više boraca Hamasa. SAD se protive potencijalnom napadu iz straha da bi se tako ugrozilo više od 1,3 miliona Palestinaca koji se tamo nalaze.
Posle razgovora, Bela kuća je saopštila da će Izrael "uzeti u obzir" zabrinutost SAD u vezi sa planiranom ofanzivom.
Bela kuća je u saopštenju navela da su dve strane imale "konstruktivan angažman u vezi sa Rafom" tokom dvočasovnih razgovora vođenih putem videokonferencije, kojima su prisustvovali američki državni sekretar Entoni Blinken i savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.
Sa izraelske strane sastanku su prisustvovali savetnik za nacionalnu bezbednost Cači Hanegbi i ministar za strateška pitanja Ron Dermer, navodi Bela kuća.
"Američka strana je izrazila zabrinutost zbog različitih pravaca delovanja u Rafi. Izraelska strana prihvatila je da uzme u obzir ove zabrinutosti i da vodi naknadne razgovore", navodi se u saopštenju.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u nedelju da "nema pobede bez ulaska u Rafu i nema pobede bez eliminisanja tamošnjih bataljona Hamasa". Netanjahu je odobrio vojni operativni plan za napad.
Izrael je rekao da će zaštititi Palestince od nove ofanzive u Rafi, koja se nalazi severno uz granicu Gaze i Egipta, ali nije izneo gde bi ih premestio.
Izraelska vojska je svojevremeno naredila većini Palestinaca koji se danas nalaze u toj oblasti da se tamo presele kako bi izbegli sukobe u severnoj Gazi u prvim nedeljama šestomesečnog sukoba.
Pregovori na visokom nivou između SAD i Izraela održani su nedelju dana pošto ih je Netanjahu prekinuo u znak protesta zbog toga što SAD nisu uložile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se poziva na hitan prekid vatre.
SAD su se uzdržale od glasanja o rezoluciji pre nedelju dana, dozvolivši njeno usvajanje, pošto su prethodno uložile veto na druge slične rezolucije.
Posle video-konferencije u ponedeljak, SAD su rekle da očekuju da će "stručni timovi" direktno voditi dalje razgovore.
Sjedinjene Američke Države najčvršći su saveznik Izraela u borbi protiv Hamasa, koji je započeo rat svojim šokantnim napadom na Izrael 7. oktobra u kojem je, prema izraelskim izveštajima, ubijeno 1.200 ljudi i tokom kog je zarobljeno i u Gazu odvedeno oko 250 talaca. U izraelskoj kontraofanzivi u Gazi ubijeno je više od 32.700 ljudi, od kojih - prema tvrdnjama Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas - dve trećine žene i deca. Ministarstvo ne pravi razliku između civila i militanata kada iznosi brojeve, a izraelska vojska tvrdi da su militanti jedna trećina ubijenih.
