Uprkos dubokoj političkoj polarizaciji u zemlji, većina Amerikanaca i dalje deli mnoga ključna uverenja o tome šta znači biti Amerikanac - pokazalo je novo istraživanje.
Prema anketi koju su sproveli agencija Asošijeted pres i NORC Centar za istraživanje javnih pitanja, oko 9 od 10 odraslih Amerikanaca smatra da su pravo glasa, pravo na jednaku zaštitu pod zakonom i pravo na privatnost izuzetno ili veoma važni za identitet Sjedinjenih Država kao nacije. Anketa je takođe pokazala da 84% ispitanika ima isto mišljenje o slobodi religije.
Rezultati, koji uključuju gledišta o različitim pravima i slobodama, pokazuju samo male varijacije između republikanaca i demokrata, osim kada je reč o pravu na posedovanje oružja, koje republikanci više od demokrata doživljavaju kao ključno za nacionalni identitet. Ukupni zaključci su iznenađujući pošto je istraživanje sprovedeno u vreme ekstremnih stranačkih podela, kada se retko postiže politička saglasnost, a pojačana je zabrinutost od mogućeg nasilja u godini predsedničkih izbora.
"Ako nasumice okupite veliku grupu običnih ljudi, i stavite ih u sobu da razgovaraju o različitim pitanjima, biće mnogo više saglasnosti nego što biste očekivali", primećuje Majkl Albertus, profesor političkih nauka na Univerzitetu Čikaga.
Međutim, pesimistička procena stanja u zemlji je drugi zaljučak istraživanja - samo 3 od 10 Amerikanaca veruje da američka demokratija funkcioniše kako treba. Oko polovine ispitanih smatra da su SAD slabo funkcionalna demokratija, dok 14% kaže da njihova zemlja - nije demokratska.
Tenzija između širokog konsenzusa o temeljnim vrednostima zemlje, i nezadovoljstva načinom funkcionisanja njene vlade nije iznenađujuća, kažu stručnjaci.
"Deo toga je da naši lideri zapravo nisu pravi odraz biračkog tela, i ponašaju se na način koji je više polarizujući nego što su polarizovani sami birači", kaže Liliana Mejson, politikolog Univerziteta Džons Hopkins.
Većina Amerikanaca, dodaje ona, "su prilično umereni, ali su nahuškani i podstaknuti da mrze ljude sa druge strane zato što se razlikuju od njih zbog svoje kulture, rase i religije".
Anketa AP i NORC je takođe ustanovila da postoji široka saglanost o značaju nekih od ključnih vrednosti za identitet SAD. Oko tri četvrtine odraslih Amerikanaca skaže se da je demokratski izabrana vlada izuzetno ili veoma važna, a oko 8 od 10 to misle o mogućnosti stanovnika Sjedinjenih Država da nađu dobro plaćene poslove i ostvare "američki san".
Međutim, šta znači ostvarenje tog sna - i koje su vrednosti najviše važne za amerčku kulturu - nije nešto o čemu se slažu svi Amerikanci.
Demokrate su više od republikanaca, u odnosu 71% prema 38%, skloni da veruju da je mogućnost da se dođe u Sjedinjene Države iz nekog drugog dela sveta kako bi se pobeglo od nasilja ili dobile prilike za ekonomski napredak - ključna za američki identitet. Većina republikanaca, 58%, smatra da je kultura zasnovana na hrišćanskim vrednostima i uverenjima esencijalna karakteristika Amerike, u poređenju sa samo 18% demokrata.
51-godišnji Huan Sijera, naturalizovani građanin čija je porodica emigirarala sa Dominikanske Republike nakon što je firma za cement njegovog oca uništen a u uraganu, izjavio je da je za njega veoma važno da se SAD vide kao zemlja mogućnosti.
Industrijski tehničar koji živi na Floridi veruje da demokratija funkcioniše i da će ostati tako "sve dok ima dobrih ljudi u vladi". Sijera takođe kaže da je izuzetno važno da ljudi imaju slobodu veroispovesti, iako ga brine što se identitet nacije vezuje za hrišćanstvo
“Sada vidimo šta se dešava kada se usvajaju zakoni i donose odluke na osnovu nečije religije", kaže, pominjujući presudu Vrhovnog suda Alabame iz februara da se zamrznuti embrioni mogu smatrati decom i mogu da imaju pravnu zaštitu, što je odluka koja je privremeno zaustavila procedure vantelesne oplodnje u toj državi.
Suzan Džonson, 76-godišnja republikanka koja živi u predgrađu Dalasa, kaže da je reputacija Amerike kao svetionika za one koji traže utočište - veoma važna, ali da ne može biti važnija od bezbednosti granice.
"Potrebni su nam radnici, ali samo treba da dođu na ispravan način", kaže ona.
Džonson takođe veruje da je izuzetno važno da identitet zemlje bude zasnovan na spiritualnosti. "Bilo da ste mormon, ili musliman ili hrišćanin, svi treba da veruju u neku višu silu i da joj se obraćaju", smatra Suzan.
"Zemlja će se raspasti ako ne verujemo u Boga".
Anketa je pokazala manje podela kada je reč o demokratiji kao sistemu, u teoriji, ali je identifikovala jedan primetan jaz: mlađi Amerikanci, uzrasta između 18 i 29 godina, manje su skloni od onih starijih od 60 da kažu da američka demokratija dobro funkcioniše. Takođe, manje od starijih Amerikanaca veruju da su neke karakteristike ključne za američki karakter kao nacije, uključujući i demokratski izabranu vladu. Oko 6 od 10 mlađih Amerikanca smatra da je to važno, u poređenju sa oko 9 od 10 starijih građana.
Palakjot Sing, 21-godišnji student iz Fresna u Kaliforniji, predstavio se kao republikanac i rekao da je imao bolji kvalitet života dok je Donald Tramp bio predsednik. Ocenio je da SAD nisu demokratija koja dobro funkcioniše delimično zato što ljudi nisu otvoreni za debatu o različitim gledištima u poređenju sa prethodnim generacijama. „Ne postoji dobra komunikacija“, smatra Sing. "Niko ne sedi zajedno i pokušava da nađe zajedničku tačku".
Hauard Lavin, profesor političkih nauka na Univerzitetu Minesote, ocenio je da su generacijske podele razumljive. Mnogi mlađi ljudi se ne sećaju vremena kada su ljudi sa suprotstavljenim stavovima i iz različitih političkih grupacija mogli da se okupe i "dođu u vašu kuću". Njihova referentna tačka je preuveličano stanje strančke pripadnosti iz Trampove ere, kaže on.
55-godišnji Džo Legl, penzionisani veteran vojnog vazduhoplovstva u Kolorado Springsu koji kaže da nije glasao ni za predsednika Džoa Bajdena ni za Trampa, istakao da su različita prava nacije „sva važna“, ali veruje da ih nagrizaju netolerancija i dobronamerni, ali kratkovidi ljudi.
41-godišnji Majk Maloj, inženjer iz Grinsboroa u Severnoj Karolini, rekao je da posedovanje tih prava i sloboda „ne znači nužno da su SAD funkcionalna demokratija“. „Svima upravlja šačica ljudi i njihovih korporacija“, ističe Maloj. "To nije demokratija." Maloj, koji je demokrata, kao primer je naveo ovogodišnje predsedničke predizbore u Severnoj Karolini, kada je Bajden bio jedini kandidat na glasačkom listiću. On je to nazvao „frustrirajućim“ i rekao da je rezultat bio da birači „nisu imali izbora“.
