Čovečanstvu je ostalo samo dve godine da "spasi svet" tako što će napraviti drastične promene u emisijama štetnih gasova, i ima još manje vremena da obezbedi finansije za tako veliku promenu, upozorio je šef Agencije UN za klimu.
Zato što vlasti imaju rok do 2025. da naprave nove planove o smanjenju zagađenja ugljen dioksidom, a ova godina je izborna za skoro polovinu svetske populacije, prvi čovek UN za klimu Sajmon Stil kaže da je svestan da njegova upozorenja deluju melodramatično.
Ali, upozorava da je delovanje u naredne dve godine od ključnog značaja.
"I dalje imamo šansu da smanjimo emisije štetnih gasova sa novom generacijom planova za klimu. Ali, potrebni su nam bolji planovi i to odmah", rekao je Stil u Četam hausu u Londonu i dodao da klimatske promene nisu toliko atraktivna tema u predizbornim kampanjama.
"Kome tačno ostaje dve godine da spase svet? Odgovor je - svakom čoveku na planeti. Sve više i više ljudi želi da nešto preudzme jer osećaju uticaj klimatske krize u svakodnevnom životu, i osećaju to na svojim kućnim budžetima".
Međutim, nisu svi saglasni da su ovakva upozorenja delotvorna.
"Dve godine da spasemo svet je beznačajna poruka, u najboljem slučaju će se ignorisati, a u najgorem će biti kontraproduktivna", kaže profesor međunarodnih odnosa na Prinstonu Majkl Openhajmer.
Prema podacima vlade SAD, nivoi ugljen dioksida i metana u vazduhu prošle godine su dostigli maksimum, a naučnici su izračunali da su emisije ugljen dioksida skočile za 1,1 odsto. Prošla godina je bila i najtoplija do sada.
Ako emisije ugljen dioksda i metana, uzrokovane sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa, nastave da rastu umesto da opadaju, Stil kaže da će to dodatno produbiti jaz između najsiromašnijih i najbogatijih zemalja i zajednica.
Stil je ovo izjavio uoči samita Svetske banke na kojem će siromašne zemlje, predvođene Barbadosom i Kenijom, tražiti da se odobre zajmovi državama koje su pogođene klimatskim promenama. On je pozvao na "kvatni skok u klimatskom finansiranju" - na otpis dugova zemljama kojima je novac najviše potreban, jer prema njegovim rečima, one troše 400 milijardi dolara na finansirnje duga umesto da taj novac ulože u sprečavanje posledica klimatskih promena.
Šef Agencije UN za klimu je tražio da se siromašnim zemljama ne daju samo pozajmice, nego i pomoć od banaka i organizacija poput G20. Članice Grupe 20 su odgovorne za 80 odsto emisije štetnih gasova u svetu, dodaje Stil.
"Svakog dana ministri finansija, direktori korporacija, investitori, bankari upravljaju hiljadama milijardi dolara. I vreme je da taj novac, umesto na energiju i infrastrukturu prošlosti, usmerimo na čistiju, održiviju budućnost i da osiguramo da od toga imaju koristi najranjivije i najsiromašnije zemlje", poručuje šef za klimu UN.
Zvaničnici ističu da problem finansiranja mora da se reši pre okončanja klimatskih pregovora u Bakuu, u novembru.
"Stil je apsolutno u pravu kada je reč o vremenskom okviru i finansiranju, koje je srž problema. Planovi koje države budu dostavile o smanjenju emisije štetnih gasova odrediće da li idemo u pravcu da izbegnemo još gore klimatske promene nego što su sada", kaže klimatski analitičar iz evropske organizacije E3G, Alden Mejer.
Direktor kompanije Climate Analytics Bil Hejr rekao je da je Stil "slušao nauku - da se globalne emisije štetnih gasova moraju smanjiti na pola do polovine 2020-ih, kako bi se dostigao cilj sa Pariske klimatske konferecije i rast temperature ograničio na 1,5 stepen Celzijusa".
"A države nisu ni blizu toga, i mnoge i dalje podržavaju razvoj industrije fosilnih goriva. Moramo snažnije da delujemo, da se ubrza razvoj obnovljivih izvora energije, električnih vozila i baterija i do 2030. moramo ozbiljno da smanjimo emisije. Što duže čekamo, više će nas koštati".
