Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) u utorak će glasati o zahtevu Kosova za prijem u tu međunarodnu organizaciju, a kroz dve nedelje na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) naći će se i Rezolucija o genocidu u Srebrenici - i to su, pored izbora, gotovo jedine teme kojima se ovih dana bave političari u Beogradu, iako i sami govore da su šanse za „uspeh“ srpske diplomatije minimalne.
Pripremajući građane za „diplomatsku borbu“ na dva fronta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u ponedeljak da se najdominantnije svetske sile sa Zapada zalažu za rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ali da će im se Srbija suprotstaviti „snažnije nego što misle“.
„Srbija će pokazati da nije krpa sa kojom misle da mogu da brišu pod, nego zemlja naroda koji zna i ume da se bori, za sebe, ali i za slobodni svet. Borimo se za istinu. I napravićemo nešto što nisu očekivali od male Srbije. I to će da vide", kazao je on prilikom gostovanja na Radio televiziji Srbije (RTS).
Nacrt rezolucije između ostalog predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
"Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici i pozivaju države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i one kroz obrazovni sistem, u cilju sprečavanja revizionizma i pojave genocida u budućnosti", navedeno je u nacrtu rezolucije.
Rezolucija takođe "osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici", dok se "ističe važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici".
Diplomata Srećko Đukić kaže da donošenje Rezolucije UN o genocidu u Srebrenici nije predmet nikakvih „zakulisnih igara“ protiv Srbije i njenog naroda, već da je to posledica nesposobnosti srpske strane u Bosni i Hercegovini da zajedno sa bošnjačkom i hrvatskom stranom sporazumno reši probleme koji su 30 godina posle rata i dalje otvoreni.
„Međunarodna zajednica je donoseći Dejtonski sporazum i prekidajući rat u BiH ostavila suprotstavljenim stranama niz zadataka koje su te strane trebalo da reše svih ovih godina. Međutim, pokazalo se da one nisu sposobne da reše većinu tih problema i onda je naravno sve to kulminiralo i zato je međunarodna zajednica rekla: 'Pošto ne možete da se sporazumete i da imate jedan korektan odnos prema onome što je izrečeno u Haškom tribunalu, a svi ste ga prihvatili - onda ćemo mi da naložimo da moraju da se poštuju te presude‘“, kaže on za Glas Amerike.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović ističe da je Srbija poslednjih dana i nedelja vrlo angažovana u kampanji diskreditacije same rezolucije, pa i kroz, kako kaže - plasiranje neistina o sadržini rezolucije, što kao posledicu ima i širenje nedobrosusedskih odnosa, pre svega sa BiH.
U Generalnoj skupštini UN ima 193 članice i direktnim glasanjem će se utvrditi da li će biti prihvaćena ili ne:
„Ja zaista imam veliku nelagodu zbog ove navijačke atmosfere koja je nekako kreirana oko dokumenta, koji u krajnjoj liniji treba da obeleži 30 godina od genocida u Srebrenici i zaista treba da učvrsti obećanje svih nas da se sličan zločin neće ponovo dogoditi. Posebno ne u ovom regionu i ja zaista u tom slučaju očekujem od Rusije i Kine aktivnosti koje su politički usmerene protiv ove rezolucije zbog toga što sad mi već dolazimo na teren geopolitike, a ne na teren međunarodnog krivičnog i međunarodnog humanitarnog prava i teren ljudskosti, što mislim da zaista je nekako čak i politički nekorektno manipulisati ovakvim stvarima“, kaže Todorović u razgovoru za Glas Amerike.
A prilikom gostovanja na RTS-u, predsednik Vučić je rekao i da će se Srbija kandidovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i sigurno dobiti tri puta više glasova od dve zemlje iz Istočne Evrope, članice NATO, te da će onda stalno podnositi predloge rezolucija o genocidu nad Srbijom u Prvom, Drugom i ratovima devedesetih godina.
"Otvorili su Pandorinu kutiju. Pa svake godine će da imaju samo predloge rezolucije o genocidu počinjenih nad našim narodom, nad sovjetskim narodom i tako dalje. Pa kako ćete da objasnite da nije genocid“, kazao je Vučić.
Komentarišući tu najavu predsednika Srbije, Srećko Đukić kaže da takva neplanska „o-ruk“ politika Srbiji može da donese probleme i da bi ona trebalo da se vodi parolom „tiha voda breg roni“. Govoreći konkretno o ideji da Srbija postane nestalna članica SB UN, Đukić kaže da je ona malo verovatna.
„Treba imati u vidu kako izgleda postupak izbora za nestalnog člana SB. Treba dobiti podršku prvo u regionalnoj grupi, a u našoj grupi dominiraju članice EU i NATO koje su po definiciji između sebe solidarne i obaveze da jedna drugu podržavaju, pa onda kandidati za članstvo koji imaju usaglašenu spoljnu politiku“, ističe on.
Đukić misli da se kurs zvanične politike u Beogradu neće promeniti ni posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici jer, kako kaže „u vladajućem diskursu koji vlada više od 30 godina caruje teorija zavere da su svi protiv Srba i Srbije, a da su Srbi bezgrešna bića.“
„To je jedan narativ iz kog mi nismo sposobni da izađemo, jer nememo ni politiku ni političare koji bi mogli da povedu narod da izađu iz toga. Naša politika ukopavanja u šančeve i bunkere nama ništa ne može doneti dobro. Ako mi budemo istrajavali i dalje suprotno rezoluciji koja će sada biti doneta, onda Srbiju čekaju prilično veliki izazovi“, kaže on dodajući da bi takav stav Srbiju „mogao skupo da košta“.
„Može da ima problema sa EU, velikim silama, izolacijom…“, kaže Đukić.
Sofija Todorović objašnjava da po Srbiju i srpski narod neće biti posledica u slučaju usvajanja Rezolucije u Srebrenici jer, kako podseća i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, kao i Međunarodni sud pravde još davno utvrdili da se u Srebrenici dogodio zločin, kao i da je već razmatrana odgovornost Srbije za taj događaj:
„Utvrđeno je da je Srbija odgovorna za nesprečavanje genocida u Srebrenici. I to jeste kršenje konvencije o genocidu, tako da su to sve mnogo krupnije stvari od ove rezolucije, a imam osećaj da o njima nismo razgovarali, u poslednje vreme sigurno ne na ovom nivou. U suštini, za građane i građanke Srbije ova rezolucija ne donosi apsolutno ništa, niti ona svetu otkriva nešto što nije već dobro znao, jer je genocid o Srebrenici jedan od najdokumentovanijih zločina“, kaže Todorović i iznosi ocenu da će najviše posledica doneti neprijateljska retorika koju praktikuju Vučić i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini:
„Osim posledica tih govora i toga što će ostati posle ove atmosfere koja je kreirana oko ovog dokumenta u Srbiji i u Republici Srpskoj – to su po mom mišljenju najstrašnije posledice ove rezolucije. A sa njima UN nemaju nikakve veze“.
Slično razmišlja i Srećko Đukić - on ističe i da je teza koja se često sublimirano, a ponekad i vrlo eksplicitno zloupotrebljava - da bi usvajanjem jedne takve rezolucije srpski narod bio označen kao genocidan - bez ikakvog utemeljenja.
„Kada je i koji narod proglašen za genocidni narod? Proglašeni su pojedinci iz tog naroda. Izvršenje genocidne, zločinačke, antiljudske radnje je delo pojedinca ili grupe ljudi, ali ne cele nacije“, navodi Đukić.
Nacrt rezolucije o Srebrenici podržale su Sjedinjene Američke Države, Italija i Francuska, kao i Nemačka, Albanija, Čile, Finska, Irska, Jordan, Lihtenštajn, Malezija, Holandija, Novi Zeland, Ruanda, Slovenija, Severna Makedonija i Turska.
U krajnjem slučaju, prema mišljenju Sofije Todorović, ne treba smetnuti sa uma ni to da se Srbija nalazi pred novim izborima i da i ovo podizanje atmosfere u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici treba posmatrati u tom kontekstu. To ipak ne znači da će ljudi u regionu koji prate i ovo što se događa u Srbiji prosto slegnuti ramenima i reći - pa dobro, oni tako rade stalno:
„Ovo su ozbiljne stvari, bez obzira što mi govorimo o jednoj par ekselans izbornoj manipulaciji i o jednom par ekselans izbornom činu gde se u Srbiji prikrivaju razna druga nedela ovom temom i nekako starim dobrim ratnohuškačkim narativom, najavljivanjem secesija, propagiranjem toga da su Srbi ljudi koje svi mrze i da je ovo samo još jedan dokaz koliko je ceo svet okrenut protiv Srbije. Ja stvarno u tom nekom smislu vidim posledice toga koje ostati i kada se završi ova izborna kampanja. Jedne ovakve negativne i krajnje nehumane kampanje, koja u krajnjoj liniji ne poštuje niti međunarodno pravo, niti poštuje akte koje je država Srbija sama usvojila“.
Istovremeno, sam razgovor o rezoluciji vlasti u Srbiji služi vlastima da skrene pažnju sa svega što se dešava u samoj Srbiji:
„Najlakše je nekako baviti se svim drugima da bi se izbegla sopstvena odgovornost. Tako da u nekom tom smislu ja tako to vidim i verujem da je to kontekst u kom ovo stoji, ali kažem vam – nažalost taj kontekst nam neće biti koristan kao izgovor za to što se još jednom narušavaju dobrosusedski odnosi u regionu“.
Članstvo Kosova u SE „glavna bitka Srbije“
Rasprava o aplikaciji Kosova za članstvo u Savetu Evrope i glasanje o tome biće glavna tačka predloženog dnevnog reda prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koje je u ponedeljak počelo u Strazburu i traje do 19. aprila.
Prema planiranom dnevnom redu, poslanici u PSSE bi u utorak trebalo da razmatraju odluku Komiteta za politička pitanja i demokratiju koji je podržao izveštaj Dore Bakojani o pristupanju Kosova u SE, uz protivljenje poslanika iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i uz uzdržan glas poslanika iz Grčke.
Predsednik Srbije se u svom gostovanju na RTS-u osvrnuo i na tu temu, te je rekao da će inicijativa Prištine „proći“ u utorak na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a da će „glavna bitka“ biti najverovatnije 16. maja.
On je kazao i da je Vlada u Prištini spremila „novi trik“.
„Oni će 10. maja da kažu da upućuju Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti onaj akt koju su Evropljani doneli, ne bi li neki u tome pronašli Lajbnicov dovoljan razlog da kažu da je pokrenut proces oko formiranja Zajednice srpskih opštine (ZSO). U stvari neće biti pokrenuto ništa, a oni će da kažu da nam je to razlog da glasamo za Kosovo u Savetu Evrope“, rekao je Vučić.
Diplomata Srećko Đukić kaže da je činjenica da je Srbija Prištini predala sve atribute vlasti, teritorijalne celovitosti i suverenosti, a da sada pokušava da kaže da se to nije desilo.
„Republika Srbija se još pre 10 godina i prvim briselskim sporazumom saglasila da neće smetati učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije. Predstavnici Srbije već sada sede sa predstavnicima Kosova u čitavom nizu međunarodnih organizacija – Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Olimpijski komitet…“, kaže on.
On, s druge strane, misli da će proces formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na severu Kosova „oživeti“ ukoliko Kosovo postane članica Saveta Evrope.
„Kosovo se faktički prima u Savet Evrope uslovno, sa jednim brojem pitanja koje mora da ispuni - između ostalog to je ZSO, stanje ljudskih prava, sudski sistem. Na Kosovu će se nalaziti misija saveta Evrope koja nadgleda kako se primenjuju statutarna prava, deklaracije i rezolucije koje je doneo Savet Evrope“, objašnjava on dodajući da će u slučaju kosovskog učlanjenja u SE Srbi koji tamo žive imati mogućnost i da se obrate Sudu za ljudska prava u Strazburu.
