Možda ono što je u imenu?
Ljudi rođeni otprilike između 1946. i 1964. nazivani su bejbi bumerima zbog naglog povećanja nataliteta nakon Drugog svetskog rata. Milenijalci koji sada imaju između 28 i 43 godine, dobili su ime po tome što su najstariji pripadnici ove generacije postali odrasli na prelazu milenijuma.
Društveni analitičar i demograf Mark Mekrindl nije obožavatelj nijednog naziva.
„Etiketa koja traje najveći deo jednog veka po generaciji, ali ih definiše u određenom trenutku u ranom životu, nije od posebne pomoći. Sada, 2024. godine, taj pomak u milenijum je više samo stranica u njihovoj istoriji, a ne karakteristika koja ih definiše. To je, dakle problem sa nazivima koji se daju po određenom trenutku", kaže Mekrindl.
Mekrindl zna nešto o generacijskim etiketama. On je zaslužan za imenovanje generacije koja se sada rađa. Pogledajte generaciju Alfa, čije će majke ove godine roditi najmlađe i poslednje članove ove grupe.
„Imena koja su prazne stranice su najbolja vrsta imena, jer već nisu opterećena vrednostima. Radilo je sa generacijom X, radilo je sa generacijom Z. Važnije od imena koje dajemo generaciji je ime koje ona sama sebi pravi", kaže on.
Ne postoji zvanična grupa zadužena za imenovanje generacija, ali teoretičari Nil Hau i Vilijem Štraus bili su među prvima koji su imenovali različite generacije u svojoj knjizi „Generacije“ iz 1991. Oni su zaslužni za davanje imena milenijalcima.
"Mislili smo da bi optimistično ime bilo dobro zbog promenljivog načina na koji su rasli. Oni će biti prvi koji će završiti srednju školu 2000. godine, tako da mi je ime milenijalac odmah palo na pamet", rekao je Hau za NPR 2014. godine.
Kanadskom piscu Daglasu Kaplendu pripisuje se zasluga za ime, ili barem popularizaciju termina Generacija X, za ljude rođene između 1965. i 1980, u njegovoj knjizi iz 1991. „Generacija X: Priče za ubrzanu kulturu“.
Smatra se da je generacija Z dobila ime po tome što je bila dve generacije posle generacije X.
Mekrindl i njegovi saradnici sproveli su istraživanje kako bi videli kako treba da se zove generacija posle generacije Z, uglavnom rođena od 1995. do 2009. godine. Mnogi su mislili da deca milenijalaca, ona rođena između 2010. i 2024. godine, treba da dobiju oznaku koja je povezana sa tehnologijom, kao što je i-Generacija ili Digital generacija.
Mekrindl se ne slaže.
„Ovo je bila prva generacija koja je skroz odrastala digitalno od najranijeg doba i jedna globalna generacija koja se našla u nesigurnim vremenima. Nećemo se vraćati unazad. Ovo je početak potpuno nove stvarnosti i zato sam želeo da se odmaknem od te ideje i samo sam izneo koncept da krenemo sa naučnim imenovanjem, što znači da koristimo grčki alfabet", kaže Mekindl.
U skladu sa modelom grčkog alfabeta, generacija rođena između 2025. i 2040. biće poznata kao generacija Beta, a zatim idu Gama i Delta.
Kako Mekrindl misli da dobije zasluge za imenovanje cele generacije?
„Generacijska analiza je prešla sa nečega što bi neki mogli videti kao pop kulturu u ozbiljno polje sociologije. Drago mi je da se čvrsto ime zadržalo i omogućava malo više strukture i nešto uzima iz tog naučnog pristupa", kaže on.
Dakle, iako ne možemo da predvidimo budućnost, stručnjaci su uspeli da joj daju ime.
„Možemo imati etikete, godine rođenja, i mislim da je to važan način planiranja budućnosti“, kaže Mekrindl.