Rusija je u ponedeljak saopštila da će održati vojnu vežbu koja će obuhvatiti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja nakon, kako je ministarstvo odbrane saopštilo, provokativnih pretnji zapadnih zvaničnika.
Ministarstvo je saopštilo da je vežbu naredio predsednik Vladimir Putin i da će se testirati spremnost nestrateških nuklearnih snaga za izvršavanje borbenih zadataka.
Vojne vežbe će obuhvatiti vežbu pripremanja i raspoređivanja za upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja, saopštilo je ministarstvo odbrane. Učestvovaće raketne formacije u Južnom vojnom okrugu i pomorske snage.
"Tokom vežbe biće sproveden set mera za uvežbavanje pitanja pripreme i upotrebe nestrateškog nuklearnog naoružanja", saopštilo je ministarstvo.
Vežba ima za cilj da obezbedi teritorijalni integritet i suverenitet Rusije "kao odgovor na provokativne izjave i pretnje određenih zapadnih zvaničnika protiv Ruske Federacije", navodi se u saopštenju.
Ti zvaničnici nisu imenovani, ali Rusija je više puta saopštavala da su primedbe francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućoj francuskoj intervenciji u Ukrajini izuzetno opasne.
Rusija tvrdi da Sjedinjene Države i njeni evropski saveznici guraju svet na ivicu konfrontacije između nuklearnih sila podržavajući Ukrajinu obezbeđujući joj oružje vredno desetinama milijardi dolara u njenoj borbi protiv ruskih snaga koje su tu zemlju napale u februaru 2022.
Nuklearne sile rutinski proveravaju svoje nuklearno oružje, ali retko javno povezuju takve vežbe sa određenim pretnjama.
Rizici od nuklearnog sukoba
Od početka rata, Rusija je više puta upozoravala na rastuće nuklearne rizike, što su upozorenja za koja Sjedinjene Države navode da moraju ozbiljno da se shvate, iako su zvaničnici SAD saopštavali da nisu videli nikakvu promenu u nuklearnom stavu Rusije.
Putin se unutar Rusije suočio sa pozivima nekih tvrdolinijaša da promeni rusku nuklearnu doktrinu, koja postavlja uslove pod kojima bi Rusija koristila nuklearno oružje, iako je Putin prošle godine rekao da ne vidi potrebu da menja doktrinu.
Uopšteno govoreći, u doktrini se navodi da bi takvo oružje bilo korišćeno kao odgovor na napad upotrebom nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništenje, ili korišćenjem konvencionalnog oružja protiv Rusije "kada je samo postojanje države dovedeno u opasnost".
Putin je u martu upozorio Zapad da bi direktan sukob između Rusije i vojnog saveza NATO, predvođenog SAD, značio da je planeta na korak od Trećeg svetskog rata, ali je rekao da retko ko želi takav scenario.
Rusija i Sjedinjene Države su daleko najveće nuklearne sile na svetu i drže u posedu više od 10.600 od ukupno 12.100 nuklearnih bojevih glava u svetu. Kina ima treći najveći nuklearni arsenal, a slede Francuska i Velika Britanija.
Putin smatra da je rat u Ukrajini deo vekovne bitke sa Zapadom za koji navodi da je ponizio Rusiju nakon pada Berlinskog zida 1989. proširenjem NATO i zadiranjem u ono što Moskva smatra istorijskom sferom uticaja Rusije.
Ukrajina i njene zapadne pristalice tvrde da je rat otimanje zemlje u imperijalnom stilu od strane korumpirane diktature. Zapadni lideri obećali su da će raditi na porazu ruskih snaga u Ukrajini, isključujući pritom bilo kakvo raspoređivanje osoblja NATO u toj zemlji.
