Sjedinjene Države i većina zemalja Evropske unije će bojkotovati ceremoniju u Kremlju na kojoj će Vladimir Putin položiti zakletvu za novi, šestogodišnji mandat predsednika Rusije. Međutim, Francuska i nekoliko članica EU će poslati svoje izaslanike, uprkos apelu Kijeva da se ne daje legitimitet Putinu.
Različiti diplomatski odgovori zapadnih sila pokazali su razlike u tome kako pristupiti ruskom lideru više od dve godine nakkon što je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Američka ambasadorka u Rusiji, Lin Trejsi, neće prisustvovati inauguraciji pošto trenutno nije u zemlji, rekao je za Glas Amerike portparol Stejt departmenta.
"Ne, nećemo imati predstavnika na njegovoj inauguraciji", izjavio je kasnije Metju Miler, portparol Stejt departmenta na brifingu za novinare. "Svakako ne smatramo te izbore slobodnim i poštenim, ali on je predsednik Rusije i nastaviće da obavlja tu dužnost".
Nemačka je najavila da će bojkotovati inauguraciju, ali će Francuska će poslati svog ambasadora na ceremoniju, saopštio je jedan diplomatski francuski izvor.
"Francusku će zastupati njen ambasador u Rusiji", rekao je za Rojters francuski diplomatski izvor, koji je dodao da je Pariz ranije osudio kontekst represije u kojima su izbori održani, čime je biračima uskraćen stvaran izbor, kao i organizaciju izbora na ukrajinskim teritorijama koje je okupirala Rusija, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava i povelje Ujedinjenih nacija.
Visoki zvaničnik Kremlja rekao je da je pozvao šefove svih stranih diplomatskih misija u Moskvu na Putinovu inauguraciju, prenela je agencija Interfaks.
Portparol EU izjavio je da ambasador Unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, u skladu sa stavovima većina članica evropskog bloka. Evropski diplomata je rekao da će 20 članica EU bojkotovati događaj, ali se očekuje da će sedam poslati svoje predstavnike. Pored Francuske, očekuje se da će prisustvovati Mađarska i Slovačka, navode dva diplomatska izvora.
Putin je ostvario ubedljivu pobedu sa rekordno velikim brojem glasova za post-sovjetsku eru i dodatno učvrstio svoju već snažnu kontrolu nad zemljom, na ruskim predsedničkim izborima, koji su održani u martu, samo nekoliko nedelja pošto je najistaknutiji Putinov protivnik Aleksej Navalni umro u zatvoru. Zapadne vlade su oštro kritikovale izbore kao nepravedne i nedemokratske.
Francusko-ruski odnosi su nazadovali proteklih meseci kako je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Prošle nedelje, predsednik Emanuel Makron nije isključio mogućnost slanja francuskih vojnika u Ukrajinu. Naveo je da bi, u slučaju da Rusija probije ukrajinsku liniju fronta i Kijev zatraži podršku, bilo legitimno da se taj zahtev razmotri.
Nemačka je saopštila da neće slati predstavnika na Putinovu inauguraciju. Baltičke zemlje, koje više nemaju diplomatske predstavnike u Moskvi, takođe su kategorički isključile mogućnost da prisustvuju inauguraciji.
"Verujemo da se izolacija Rusije, a posebno njenog zločinačkog lidera, mora nastaviti", rekao je šef diplomatije Litvanije Gabrelijus Landsbergis. "Učešće u Putinovoj inauguraciji je neprihvatljivo za Litvaniju. Naš prioritet je i dalje podrška Ukrajini i njenim građanima koji se bore protiv ruske agresije".
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je međunarodne saveznike Kijeva da ne priznaju Vladimira Putina kao legitimnog predsednika Rusije.
"Ukrajina ne vidi nikakve pravne osnove da se on prizna kao demokratski izabrani i legitimni predsednik Ruske Federacije", navelo je ministarstvo u saopštenju, objavljenom uoči Putinove inauguracije u utorak.
