“Normalizacija odnosa Srbije i Kosova ostaje prioritet Stejt departmenta”, izjavio je na završnoj konferenciji za novinare Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, koji krajem meseca odlazi sa tog položaja.
Eskobar je naglasio da posao koji obavlja “obično traje dve godine”, ali da je sam tražio da se mandat produži još godinu dana pošto se, kako kaže, u to vreme nadao da će do kraja ove godine biti više napretka u pogledu primene Ohridskog sporazuma i da će doći do pune primene nekih zahteva koji se očekuju od Srbije, ali i uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Američki diplomata kaže da se takođe nadao da će se Kosovo više približiti evropskoj integraciji kroz program Partnerstvo za mir i kandidaturu za članstvo u EU, te i da se dalje nada da će se to dogoditi, iako je “njemu ponestalo vremena”.
"Napuštam ovaj posao uveren da smo uspostavili neke programe i politike koji će pomoći regionu u pomirenju i evroatlantskoj integraciji", rekao je Eskobar, navodeći da će ime njegovog naslednika kao i funkcija na koju prelazi biti naknadno objavljeni.
"Nesrećan tajming posete"
Na pitanja novinara o poseti kineskog predsednika Srbiji i Mađarskoj, i najavljenog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Eskobar je rekao da je Ši Đinping izabrao zemlje koje dovode u pitanje jedinstvo evroatlantske zajednice, i pozvao partnere da budu svesni kineske agende u Evropi i evroatlantskoj zajednici.
Rekao je da je poseta Ši Đinpinga Srbiji "tempirana da poveća tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice", a da je trenutak posete – koji se podudara sa 25. godišnjicom incidenta kada je u NATO bombardovanju pogođena ambasada Kine – “nesrećan ali nameran”. SAD tvrde da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bio nesrećan slučaj posle čega je Kina dobila izvinjenje i odštetu.
Eskobaru je postavljeno i pitanje o ruskom uticaju na Srbiju tokom njegovog mandata. Odgovorio je da je oduvek smatrao da Rusija nije izvor problema na Zapadnom Balkanu već ih samo - koristi. "Problemi postoje u poslednjih 25 godina, a rešavanjem tih problema se Rusiji onemogućuje da izaziva nevolje u regionu", konstatovao je.
Prijem Kosova u Savet Evrope
Povodom izveštaja da se odlaže rasprava o članstvu Kosova u Savetu Evrope Eskobar je izjavio da su očekivanja od obe strane jasna i definisana u Ohridu – od Kosova da se formira Zajednica opština sa sprskom većinom a da Srbija ne blokira Kosovu put ka članstvu u evroatlantskim i međunarodnim organizacijama. “Obe strane nisu poštovale dogovor” rekao je američki diplomata.
“SAD nemaju glas u Savetu Evrope ali postoji zabrinutost nekih članica da zahtevi o ZSO i neki drugi o položaju srpske manjine nisu ispunjeni i to izaziva zabrinutost da Kosovo nema dovoljno glasova".
Eskobar je naglasio da SAD smatraju da Kosovo treba da bude članica EU i NATO. “Međutim, dok učvršćujemo kandidaturu Kosova za sve evroatlantske institucije, važno je da Kosovo sluša evropske partnere i sarađuje sa njima. Tretman manjina je ključan za Savet Evrope, Kosovo je dalo jasna obećanja o tome, to je dugogodišnja osoba uključena u Ahtisarijev plan, Briselski i Ohridski sporazum, i ne razumemo zašto Kosovo ne primenjuje svoje pravne obaveze”.
Eskobar je istakao i da zapadne diplomate u susretima sa kosovskim premijerom samo prenose poruke svojih vlada i ne iznose lične stavove.
Tokom konferencije za novinare, osvrnuo se i na ranije ocene da Vašington nema uravnotežen odnos prema Kosovu i Srbiji, ističući da je u poslednjih godinu dana skoro svaka odluka bila u korist Kosova a ne Srbije, uključujući uvođenje sankcija šefu njene bezbednosne agencije, javne pozive na odgovornost za one koji su učestvovali u napadu u Banjskoj, i podršku demokratskim procesima i izborima na Kosovu, uprkos bojkotu srpske manjine.
Crna Gora i rezolucija o Srebrenici
Na pitanja o stavu Vlade Crne Gore u odnosu na predlog rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i podelama u crnogorskoj vladi po tom pitanju, američki diplomata je odgovorio da "ne bi trebalo da bude podela u Evropi po tom pitanju".
"Genocid u Srebrenici je činjenica. Rezolucija ne pominje nijednu zemlju ni etničku grupu, čak ni Republiku Srpsku i jednostavno podseća ljude na jednu istorijsku činjenicu, u vreme kada u regionu postoji poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca".
Ističući da rezolucija pruža priliku za edukaciju, ponovio je da ona ne izdvaja nijednu zemlju niti narod. Kada je reč o predloženim amandmanima, rekao je da su SAD neformalno imale uvid u predlog amandmana, ali da "podnosioci rade direktno sa predlagačima rezolucije, što je ispravan put". Crnoj Gori nije potreban medijator, ona je uvažena članica Ujedinjenih nacija, zaključio je Eskobar.
"Nisam otpušten"
Na kraju oproštajne konferencije za medije, Eskobar je odlučno demantovao, kako kaže “neosnovane dezinformacije od strane navodnog novinara” da je smenjen sa funkcije, zbog navodnog sukoba interesa i povezanosti članova njegove porodice sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Vladom Republike Srpske.
“Želim da kažem direktno da je sve u tom izveštaju laž. Nisam otpušten i to su potvrdili svi predstavnici Stejt departmenta. Moja supruga ne prima nikakav novac ni od jedne strane vlade. U svakoj ambasadi u kojoj smo služili, u Boliviji, Portugalu, Italiji i Srbiji moja supruga je uspostavljala lične kontakte, ona to radi bez ikakvih isplata i ugovora i nastaviće to da radi. Treće, nemam nikakve veze sa navodnim advokatom iz teksaške advokatske firme, koja ima javni vebsajt. Odgovorni novinar bi se obratio toj firmi i proverio da nema veza”, rekao je američki diplomata.
Eskobar je takođe istakao da su lažne i tvrdnje da su informacije o njegovoj smeni potekle od kongresnih izvora, ističući da se Kongres ne obaveštava o promenama diplomatskog osoblja.
"Zapravo izveštaj se pojavio pošto sam se kroz diplomatske kanale obratio vladama u regionu da govorim o toj tranziciji", rekao je on. "Izvestaj se pojavio ubrzo pošto sam obavestio Vladu Kosova. Takve informacije se nažalost šire na Zapadnom Balkanu i to je jedan od razloga što strane nezavisne organizacije kritikuju medijsku situaciju na Kosovu".
