Zamenik američke ambasadorke u Ujedinjenim nacijama Robert Vud izjavio je da rezolucija o genocidu u Srebrenici predstavlja važan signal bosanskom i drugim narodima širom sveta da se takva zverstva neće ponoviti.
Nemačka i Ruanda: Svaki predlog Srbije za izmenu nacrta rezolucije bio bi shvaćen veoma ozbiljno
Glas Amerike imao je uvid u reagovanje Nemačke i Ruande, inicijatora nacrta rezolucije o genocidu u Srebrenici, na pismo kojim se Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama obratila svetskoj organizaciji povodom tog dokumenta.
U tom pismu je zatraženo da nacrt rezolucije bude povučen uz napomenu da Srbija nije konsultovana u vezi sadržajem, kao i da predloženi dokument izaziva napetosti u regionu i podele među članicama UN-a.
U reagovanju, čiji su potpisnici stalni predstavnici Nemačke i Ruande pri Ujedinjenim nacijama, u koje je Glas Amerike imao uvid, navedeno je da podrška nacrtu rezolucije omogućava potvrdu zajedničke posvećenosti međunarodnom pravu i pravnom poretku.
“Srbija je više puta pozivana da se angažuje. Svaki predlog Srbije za izmenu teksta nacrta rezolucije bio bi shvaćen veoma ozbiljno”, navedeno je u pismu, kako je navedeno u zaglavlju dokumenta, poslatom 3. maja.
Precizirno je i da tekst nacrta rezolucije ima čvrste osnove i usaglašenu terminologiju.
“U nacrtu rezolucije termin ‘genocid’ koristi se striktno u pravnom kontekstu, u skladu sa presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Ne cilja Srbiju, poštovanu državu članicu ove organizacije, niti implicira bilo kakvu kolektivnu krivicu prema državama, entitetima ili grupama”, ukazali su stalni predstavnici Nemačke i Ruande pri Ujedinjenim nacijama u pismu u koje je Glas Amerike imao uvid.
Takođe, precizirano je da nacrt rezolucije ima snažnu regionalnu podršku koju pružili brojni kosponzori iz regiona.
“Cilj rezolucije je da ujedini, a ne da deli. U tom kontekstu, pozivamo sve države članice Ujedinjenih nacija da podrže ovu važnu rezoluciju - šaljući time snažnu poruku za sećanje i protiv poricanja genocida”, navedeno je u tekstu.
Desetine svetskih država opredelile su se da podrže ili kosponzorišu nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici - među kojima su i Sjedinjene Države.
Od zapadnobalkanskih država među kosponzorima nacrta rezolucije su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija, ali ne i Crna Gora.
“To je mrlja na međunarodnoj savesti. Do nas je da pokažemo da nismo zaboravili ljude, Bosnu i druge narode koji su doživeli slične vrste masakra i genocida”, rekao je Vud za Glas Amerike u sedištu Ujedinjenih nacija.
Ukazao je da je ta rezolucija najvažnija za bosanski narod.
“To je način da se pomogne kako bi se stavila tačka na užasne događaje iz tog perioda. Postoje strane koje ne dele naše mišljenje o rezoluciji i učinku koji nastojimo da postignemo. To je za žaljenje, ali sa druge strane, mislimo da je važno za sve i za bosanski narod da se to, na neki način, okonča. Do toga, zapravo, nikada neće doći za one koji su izgubili članove porodice”, rekao je američki diplomata Robert Vud.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija razmatraće predlog rezolucije o Srebrenici i izjasniti se o nacrtu tog dokumenta u četvrtak 23. maja, rečeno je Glasu Amerike u svetskoj organizaciji.
Zasedanje će biti održano u 10 časova po američkom, odnosno 16 sati po srednjeevropskom vremenu.
Rezolucijom o Srebrenici 11. jul bio bi proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.
Kako je precizirano Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama, za usvajanje nacrta rezolucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima.
Kada je reč o nacrtu teksta dokumenta u koji je Glas Amerike imao uvid – izmene, koje su predložile države tokom konsuktacija, trebalo bi da budu unete u pasuse preambule, dok bi glavni pasusi trebalo da ostanu nepromenjeni.
Takođe, za Glas Amerike je precizirano da bi u konačnoj verziji nacrta rezolucije trebalo da se nađe odrednica da se 2025. obeležava 30. godišnjica genocida u Srebrenici.
“U kojoj je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade su raseljene, a porodice i zajednice uništene”, navedeno je u predlogu teksta u koji je Glas Amerike imao uvid.
Period uoči zakazane debate i glasanja obeležile su konsultacije u sedištu UN, aktivno lobiranje njenih zagovarača i protivnika, kao i oštri istupi kritičara u kojima su prednjačili ruski, srpski i predstavnici bosansko-hercegovačkog entiteta - Republike Srpske.
Rusija se žustro protivi, zahtevajući povlačenje tog dokumenta. U Njujorku, u koordinaciji sa Srbijom, aktivno lobira za to.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Na doživotni zatvor osuđeni su nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske RS Ratko Mladić.
Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali se tumači da imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene.
