Uz obrazloženje da su nedeljni lokalni izbori u Beogradu bili daleko ispod standarda za demokratske izbore, programski direktor posmatračke misije Crte Raša Nedeljkov je ocenio da će legitimitet vlasti koje bude formirana na osnovu izbora održanih 2. juna biti upitan, kao i da se izbori za beogradsku skupštinu ne mogu smatrati slobodnim i poštenim.
"Po broju i vrstama nepravilnosti i pojedinačnih incidenata, posebno po zabeleženim slučajevima kupovine glasova, ali i po tenzičnim situacijama koje su dolazile do, pa i preko ivice nasilja, kvalitet ovog izbornog dana je lošiji nego, na primer, na beogradskim izborima održanim pre nešto više od dve godine, 3. aprila 2022. godine", rekao je Nedeljkov na konferenciji za medije i naglasio da je taj pad kvaliteta još je jasniji kada se u obzir uzme celokupan izborni proces, a ne samo dan glasanja.
Po podacima koje je izneo, na izbore u Beogradu je izašlo oko 200.000 birača manje nego 17. decembra, ali i da država na jučerašnjim izborima nije uspela da vrati poverenje kod građana i da se oni ne mogu smatrati slobodnim i poštenim:
„Izborni dan može da se posmatra kao drugo, manje loše poluvreme utakmice koja se u prvom delu igrala na dramatično prljav način”, izjavio je Nedeljkov i naglasio da oko 1.500 posmatrača Crte nije zabeležilo "teške faulove kao 17. decembra".
Kako je još rekao, posmatrači Crte su širom Beograda ipak zabeležili pojedinačne slučajeve težih nepravilnosti koje su narušavale integritet glasanja
Prema rečima Nedeljkova, na 33 odsto biračkih mesta zabeleženo je narušavanje tajnog glasanja kroz fotografisanje listića, dok je na osam odsto zabeleženo vođenje paralelnih evidencija.
Na 22 odsto biračkih mesta procedure nisu u potpunosti poštovane u vezi sa kontrolom korišćenja spreja i UV lampi, identitet birača nije proveravam na pet odsto biračkih mesta, a na 19 odsto biračkih mesta birači nisu mogli da budu pronađeni na biračkom spisku.
Na 14 odsto biračkih mesta zabeleženi su slučajevi da birači nisu glasali lično, a na jedan odsto biračkih mesta zabeleženo je višestruko glasanje, odnosno ubacivanje više listića u istu kutiju, rekao je Nedeljkov.
Na osnovu preliminarne analize Crte, rezultati glasanja su kompromitovani na devet odsto biračkih mesta u Beogradu, ocenio je Nedeljkov:
"Iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim", zaključio je.
A po rečima direktora pravnih poslova Crte Pavla Dimitrijevića osim nepravilnosti na biračkim mestima i u njihovoj okolini, Crta je zabeležila različite mehanizme kontrole i pritiska na birače.
Uočena su vozila koja su kružila oko biračkih mesta, iz kojih su dovođeni birači, rekao je Dimitrjević i dodao da su na više lokacija u Beogradu primećeni su logistički i kol centri - na Senjaku, u Sarajevskoj ulici, Banjici, Vračaru, na Novom Beogradu, Surčinu.
Pojedini kol centri bili u neposrednoj blizini biračkih mesta, a građani i posmatrači Crte su, na prema preliminarnim nalazima, beležili da su restorani, picerije i pekare korišćeni za stranačke aktivnosti, dok su ispred velikog broja posmatranih biračkih mesta primećena vozila, među kojima i ona s registarskim tablicama iz BiH, koja su dovozila i odvozila birače.
Mobilni timovi Crte, kako je naglasio, najviše su izlazaka imali zbog prijave kupovine glasova, a ovoj posmatračkoj misiji se , prema njegovim rečima, obratilo više od 500 građana kako bi prijavilo nepravilnosti.
A direktor javnomnjenskih istraživanja Crte Vojislav Mihailović je izneo preliminarne rezultate izbora na osnovu posmatranja 450 biračkih mesta u Beogradu, koji pokazuju da je mandate osvojilo pet lista, a izlaznost bila 46,2 odsto.
Prema tim podacima, lista okupljena oko SNS-a osvojila je 52,4 odsto glasova i 64 mandata, lista “Kreni-promeni” 17,2 odsto i 21 mandat, a lista “Biramo borbu” 12,8 odsto i 15 mandata. Lista “Mi snaga naroda - dr Branimir Nestorović osvojila je 8,1 odsto i devet mandata, a manjinska Ruska lista 1,2 odsto i jedan mandat.
U poređenju sa decembarskim izborima, izlaznost je manja za oko 12 odsto, odnosno oko 200.000 birača manje je glasalo 2. juna.
Stranke vladajuće koalicije - naprednjaci i socijalisti, koje su ponovo izašle zajedno, osvojile su oko 25.000 glasova manje nego u decembru. Partije opozicije dobile su oko 170.000 glasova manje, rekao je Mihailović.
