Izraelski premijer Benjamin Netanjahu trebalo bi da se obrati na zajedničkoj sednici sastanku Kongresa 24. jula, kaže za Asošijeted pres osoba koja je upoznata sa temom.
Lideri Kongresa su prošle nedelje zvanično pozvali Netanjahua da dođe, dajući svojevrsnu ratnu podršku dugogodišnjem savezniku uprkos rastućim političkim podelama oko izraelskog pristupa ratu u Gazi. Ali datum govora se menjao. Sada je određen za 24. jul, kaže osoba koja je govorila pod uslovom anonimnosti.
Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, republikanac, i lider većine u Senatu Čak Šumer, demokrata, zajedno sa liderom republikanaca u Senatu Mičom Mekonelom i liderom demokrata u Predstavničkom domu Hakimom Džefrisom, potpisali su pismo kojim se poziv upućuje Netanjahuu. Rekli su da je ova ponuda imala za cilj da "istakne američku solidarnost sa Izraelom".
Netanjahuovo pojavljivanje pred sve podeljenijim Kongresom sigurno će biti sporno i ta ideja već je naišla na proteste kako unutar Kapitola, tako i članova Kongresa i propalestinskih demonstranata. I to će jasno pokazati rastuće podele u izbornoj godini među demokratama oko načina na koji izraelski premijer vodi rat protiv Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku.
Očekuje se da se demokratski poslanici koji su najkritičniji prema Netanjahuovoj strategiji neće doći na tu sednicu. Levičarski senator Berni Sanders iz Vermonta rekao je: "Netanjahu je ratni zločinac. Ja sigurno neću prisustvovati."
Netanjahuova poseta Kapitolu takođe dolazi pošto su odnosi između predsednika Džoa Bajdena i lidera jevrejske države narušeni poslednjih meseci. Bajden je privatno i javno kritikovao Netanjahuovo vođenje rata i kritikovao je izraelsku vladu što nije pustila dozvolila više humanitarne pomoći u Gazu.
Krajem prošle nedelje, Bajden je najavio predloženi sporazum o okončanju borbi u Gazi, vršeći sve veći pritisak na Netanjahua da prihvati sporazum sa Hamasom. Mnogi Izraelci su pozvali Netanjahua da prihvati uslove, ali njegovi krajnje desničarski saveznici zapretili su da će napustiti njegovu koalicionu vladu ako to učini.
Netanjahu je nazvao trajni prekid vatre u Gazi uslovom „osuđenim na neuspeh“ sve dok se ne ispune dugoročni uslovi za okončanje rata, dok Hamas još nije ni odgovorio na ponudu.
Džonson je prvi predložio da se pozove izraelski premijer, rekavši da bi to bila „velika čast“. Njegov potez usledio je ubrzo nakon što je Šumer, najviše rangirani zvaničnik jevrejskog porekla u SAD, oštro kritikova Netanjahua u dugačkom govoru u Senatu. Šumer je u govoru rekao da je Netanjahu "izgubio konce" usred izraelske vojne kampanje u Gazi.
Uprkos tome, Šumer je rekao da će se pridružiti pozivu jer je „naš odnos sa Izraelom čvrst i prevazilazi svakog premijera ili predsednika“.
Najnoviji sukob na Bliskom istorku počeo je 7. oktobra kada su pripadnici Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, upali u južni deo Izraela, ubili 1.200 i oteli oko 250 ljudi.
U izraelskoj ofanzivi na Gazu koja je usledila, ubijeno je više od 36.000 ljudi prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas i koje ne pravi razliku između civila i boraca.
