Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) objavila je da je bar sedam izraelskih vojnih aviona posetilo Srbiju od oktobra 2023. godine, a da se šest letova - u februaru, martu i maju - poklapa sa izvozom srpskog naoružanja vrednog 15,7 miliona evra u zemlju koja se sumnjiči za ratne zločine i kršenje međunarodnog humanitarnog prava u Gazi, prenosi FoNet.
Srbija podržala poziv za primenu Bajdenovog mirovnog plana
Srbija je međun 17 zemalja koje su potpisale zajedničku izjavu Bele kuće objavljenu prošle nedelje, u kojoj se podržava primena mirovnog plana za Gazu koji je predstavio američki predsednik Džo Bajden.
"Kao lideri zemalja duboko zabrinuti zbog talaca koje drži Hamas u Gazi, među kojima su i naši državljani, u potpunosti podržavamo korake ka prekidu vatre i oslobađanju talaca, u dogovoru koji je 31. maja izneo predsednik Bajden. Nemamo vremena za gubljenje. Pozivamo Hamas da podrži ovaj dogovor, sa kojim je Izrael spreman da ide napred, i da otpočne proces oslobađanja naših državljana", navodi se u zajedničkoj izjavi koju je objavila Bela kuća.
U tekstu se navodi da ovaj plan doveo do momentalnog prekida vatre i rehabilitacije Gaze, zajedno sa davanjem sigurnosniih garancija za Izrael i Palestince, kao i da pruža priliku za uspostavljanje trajnijeg mira i rešenja "dve države".
"Vreme je da se rat završi i ovaj dogovor je neophodan prvi korak za to", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Potpisnice izjave su SAD, Argentina, Austriija, Brazil, Bugarska, Kanada, Kolumbija, Danska, Francuska, Nemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Tajand i Velika Britanija.
Prema zajedničkom istraživanju BIRN i izraelskog lista Harec (Haaretz), let od 5. februara ove godine bio je jedan od bar šest koji se podudaraju sa izvozom srpskog naoružanja u Izrael od oktobra 2023. i napada Hamasa, nakon kog je izraelska vojska započela invaziju na Gazu.
Sukob je počeo 7. oktobra 2023. upadom Hamasa na teritoriju Izraela, kada se procenjuje da je poginulo oko 1.200 ljudi, a 240 su zarobljeni kao taoci. U ofanzivi Izraela na Gazu, koja traje devet meseci, ubijeno je više od 37.o00 Palestinaca od kojih su većina žene i deca, pokazuju podaci lokalnog Ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas. U poslednjoj akciji izraelske vojske, u kojoj su oslobođena četiri taoca, ubijeno je 274 Palestinaca, ali nije poznato koliko njih su civili, a koliko borci Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku.
Međunarodni sud pravde je u januaru naložio Izraelu da spreči genocid u Gazi, što je odluka doneta po tužbi Južnoafričke Republike. U maju je sud naložio Izraelu da zaustavi vojnu ofanzivu na Rafu.
BIRN piše da su nešto manje od mesec dana od apela eksperata za ljudska prava UN protiv prodaje oružja Izraelu - 18. marta dva izraelska vojna aviona sletela su na beogradski aerodrom. Njihov dolazak se poklapa sa izvozom SDPR u Izrael u vrednosti od 14 miliona evra.
Uprkos apelu eksperata UN da se oružje ne dostavlja Izraelu, 26. maja su tri izraelska vojna aviona sletela u Beograd jedan za drugim, da bi se istog dana vratila u izraelsku vazduhoplovnu vojnu bazu Nevatim, nedaleko od grada Berševe u jugoistočnom delu Izraela. Njihov dolazak se poklapa sa izvozom SDPR u Izrael u maju u vrednosti od 1.170.000 evra.
Ukupno, od oktobra 2023. godine do danas BIRN i Harec identifikovali su sedam izraelskih vojnih letova iz Srbije u Izrael, dok je u istom pravcu zabeležen i jedan let privatnog avio-prevoznika poznatog po prevozu opasnog tereta, među kojima je i naoružanje.
Pored tri leta iz Beograda u februaru i martu, kao i tri leta u maju, novinari BIRN i Harec identifikovali su još dva leta za Izrael - i to iz Niša.
Krajem prošle godine, 28. decembra izraelski Lockeed C-130, sa serijskim brojem 420, odleteo je iz Niša za vazduhoplovnu bazu Nevatim, odredište i ostalih izraelskih vojnih aviona.
Drugi let iz Niša dogodio se 15. maja ove godine kada je Antonov AN-12BK, u vlasništvu ukrajinske transportne kompanije, odleteo za Tel Aviv. Antonovi su stari avioni sovjetske proizvodnje koji se neretko iznajmljuju za transport naoružanja i druge opasne robe, piše BIRN.
Prema navodima sagovornika BIRN-a, Srbija bi mogla u Izrael da izvozi različito naoružanje - od vođenih i nevođenih ubojnih sredstava za avione i helikoptere, raketa za sisteme PVO, municije srednjeg kalibra, preko tenkovskih i artiljerijskih granata, do pešadijskog naoružanja, kao i dodatne količine municije malog kalibra za streljačko naoružanje i minobacačke mine.
