Skoro polovina građana Kosova nije zadovoljna procesom dijaloga između Beograda i Prištine, pokazuje istraživanje „Glas naroda o 'Putu mira' između Kosova i Srbije: Isticanje uloge žena”.
Istraživanje naglašava i snažnu podršku za uključivanjem žena u dijalog.
“Dijalogom nije zadovoljno 49 odsto svih ispitanika. Od toga 46 odsto Albanaca i 80 procenata Srba je ili 'jako nezadovoljno' ili 'nezadovoljno' trenutnim procesom dijaloga između Kosova i Srbije”, navodi se u zaključcima istraživanja.
U istraživanju je učestvovalo 1.108 ispitanika iz svih kosovskih opština. Od toga, 89 odsto su bili Albanci, devet odsto Srbi i dva odsto pripadnici drugih etničkih grupa, a 43 odsto ispitanika su bili muškarci, dok su 57 odsto bile žene.
Albanci i Srbi su pokazali sličan trend u odgovorima o razlozima nezadovoljstva procesom dijaloga.
“Ne postoji perspektiva konkretnih koraka ka evropskim integracijama. Prilično je nemoguće postići globalno priznanje Kosova u sadašnjim okolnostima. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova u sadašnjim okolnostima. Ne može biti ekonomskog prosperiteta u narednih tri do pet godina. Nije moguće imati mirne odnose sa Srbijom u sadašnjem statusu kvo”, neki su od razloga nezadovoljstva procesom dijaloga.
Više od polovina anketiranih podržava uključivanje drugih aktera u kosovski tim za dijalog, dok je podrška još snažnija za uključivanje žena u ovaj proces.
Za uključivanje žena u dijalog i imenovanje žene koja bi vodila procesa dijaloga između Kosova i Srbije je 82 odsto ispitanika.
“Što se tiče prepreka učešću žena u dijalog, većina ispitanika (63%) je kao glavne prepreke istakla dominaciju muških aktera u politici i (61%) nedostatak strategije Vlade za podršku angažovanju žena u dijalogu, za učešće u dijalogu. Bilo je znatno manje podrške za druge prepreke, u rasponu od (41%) nedostatka motivacije kod žena da se uključe u dijalog do (16%) koji doživlajvaju dijalog kao težak proces koji je samo za muškarce”.
Posle predstavljanja istraživanja održan je i okrugli sto o dijalogu Beograda i Prištine, gde je takođe istaknuta važnost uključivanja žena u ovaj proces. Međutim bilo je i onih koji smatraju da je to posao za muškarce.
„Od vremena Edite Tahiri nije bilo žena u timu za dijalog. Mnogo je toga što žene znaju i umeju, neophodno je uključivanje žena u dijalog Kosovo-Srbija, jer razlog što za ove četiri godine aktuelne vlasti nemamo napredak, je i nedostatak žena u ovom procesu”, rekla je poslanica Demokratskog saveza Kosova Valentina Bunjaku-Redžepi.
Rešat Nurboja, koji je na okruglom stolu predstavljen da dolazi iz Skupštine Kosova, smatra da je neozbiljno to što 82 odsto anketiranih smatra da žena treba da vodi dijalog sa Srbijom i da tako nešto ne bi trebalo da se nađe ni u jednom zvaničnom izveštaju.
"Smatram da je ova anketa jedan naučni rad. Pitanje glasi zašto, zašto Borelj i Lajčak nisu žene? Zašto Specijalni izaslanik SAD nije žena, nego je Eskobar. Znači, mi moramo poštovati Ustav. Ali, ja se potpuno slažem da u dijalog, bilo sa Francuskom ili Švajcarskom, bude žena. Međutim, tražiti da u procesu dijaloga Kosova i Srbije budu upletene žene, meni to zvuče kao neki pokušaji za vreme Miloševića”, rekao je Nurboja.
Zamenik ambasadora Nemačke na Kosovu Matijas Konrad rekao je da je dijalog Beograda Prištine težak, ali neophodan proces, naglašavajući važnost učenja i primene dogovorenih sporazuma poput Ohridskog sporazuma.
„Dijalog je jedini način, to je težak proces i nismo ni očekivali da će biti lak, jer nam je trebalo dosta vremena da postignemo male dogovore. Što se tiče Ohridskog sporazuma, interesantno mi je da 40 odsto (anketiranih) nema mišljenje, jer mislim da je ovaj sporazum promenio igru, da ga treba primeniti”, rekao je Konrad.
