"Politika SAD je da ne govore javno o potezima u vezi sa sankcijama. Ostajemo posvećeni tome da poremetimo ruske prihode, nabavku i finansijske mreže pomoću kojih podržava rat u Ukrajini i nastavićemo da preduzimamo adekvatne mere kako bi odgovarali oni koji omogućavaju ili profitiraju od nelegalnog rata Rusije", navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike o navodnim sankcijama Naftnoj industriji Srbije zbog većinski ruskog vlasništva, koje je ranije najavio predsednik Aleksandar Vučić.
Portparol Stejt departmenta navodi da će se "nastaviti rad sa državama i kompanijama širom sveta kako bi se osiguralo snabdevanje energentima i ublažio cenovni šok koji pogađa globalnu ekonomiju".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru sa provladin tabloid Informer krajem prošle nedelje naveo da bi sankcije protiv NIS-a, koji je u većinskom vlasništvu ruskog Gazpromnjeta, trebalo da stupe na snagu 1. januara sledeće godine.
"Nismo dobili zvaničan papir, ali nam je potvrđena vest. Pošto nismo dobili papir, ne znam koliko će nam vremena ostaviti da nešto uradimo", kazao je Vučić za Informer.
Predsednik Srbije tvrdi da će se tim sankcijama verovatno pridružiti i Velika Britanija i ostale zapadne zemlje. "Prvo ćemo morati da razgovaramo sa Amerikancima, a kada budemo znali šta će sankcije sve podrazumevati, i sa Rusima", navodi Vučić.
On je ukazao da je važno pitanje koliki će biti rok prilagođavanja i da li će to moći da nse reši smanjenjem procenta ruskog vlasništva u NIS. "Da li može samo da se smanji rusko vlasništvo ispod 50 odsto, to sada ne znam, krenućemo u razgovor sa Rusima", kazao je Vučić.
On je rekao i da predstoje razgovori o trogodišnjem gasnom angažmanu sa Rusima, a da je za ovu zimu sve dogovoreno.
Vučić je naglasio da ne može da kaže da je pozadina te odluke da Srbija uvede sankcije Rusiji, a na pitanje da li se to odnosi i na druge ruske kompanije, Vučić je rekao da to ne zna, dodavši da je NIS jedina velika kompanija sa većinskim ruskim vlasništvom.
"Za nas je to teška stvar, a za njih je to geopolitička stvar koju rade zbog Rusije. Ne mislim da su to radili zbog Srbije, već zbog Rusije. Pogledajte šta su u Siriji uradili", rekao je Vučić.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Sjedinjene Države i Evropska unija su zahtevale od Srbije da uvede sankcije Moskvi, što vlasti u Beogradu odbijaju da urade.
Hil: Promena vlasništva NIS-a bi donela više mira i prosperiteta
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne može da komenatriše mogućnost uvođenja američkih sankcija kompaniji NIS, ali je dodao da je rizik saradnje sa ruskim firmama, posebno u energetskom sektoru, već dugo dobro poznat, preneo je N1.
„NIS je dragocen nacionalni resurs za Srbiju, koji je vredeo više od dve milijarde dolara u 2008, kada je Gazprom kupio više od polovine svojih akcija za mali deo njihove tržišne vrednosti. Sada je najprofitabilnija kompanija u Srbiji. Ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije. Promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu“, naveo je Hil u odgovoru za agenciju Beta.
Na pitanje može li da potvrdi da će SAD uvesti sankcije kompaniji NIS, koja je u većinski ruskom vlasništvu, Hil je istakao da SAD ostaju „posvećene partnerstvu sa Srbijom da diversifikuje svoje izvore energije i uspostavi energetsku nezavisnost tako da to koristi Srbiji, a ne agresivnoj i destabilizujućoj spoljnoj sili“.
Glas Amerike je uputio pitanja kabinetu pomoćnika državnog sekretara SAD za energetiku Džefrija Pajata, o tome da li SAD razgovaraju sa Srbijom o kupovini određenog dela NIS-a, ili da pomognu Srbiji da ona postane većinski vlasnik, ali nam je rečeno da u ovom trenutku nemaju komentar.
Kako je NIS završio u ruskom vlasništvu?
Naftna industrija Srbije prodata je 2008. godine ruskoj državnoj kompaniji kompaniji “Gaspromnjeft” za 400 miliona evra, a dogovor je obuhvatao i izgradnju u međuvremenu napuštenog projekta gasovoda Južni tok i skladišta gasa u vojvođanskom mestu Banatski dvor.
Sporazum su, u vreme vladavine koalicije okupljene oko Demokratske stranke, potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev - koji je tada obavljao funkciju ruskog predsednika.
Ruska državna kompanija “Gaspromnjeft” se od početka ruske invazije na Ukrajinu, februara 2022, nalazi pod evropskim i američkim sankcijama, pa joj je onemogućen pristup tržištu Evropske unije i Sjedinjenih Država.
Ta kompanija je podružnica ruskog državnog preduzeća Gasprom, najvećeg svetskog proizvođača gasa, koji nije obuhvaćen sankcijama zapadnih država. To se tumači kao razlog zbog kog su Gasprom i njena firma Gaspromnjeft, koje imaju većinski paket akcija u Naftnoj industriji Srbije, promenom udela u vlasništvu NIS-a maja 2022, prilagodili poslovanje posle uvođenja dodatnih sankcija Rusiji.
Dotadašnji većinski vlasnik Gaspromnjeft, koji je u tom trenutku u vlasništvu imao 56,15 odsto akcija, Gaspromu je prodao 6,15 procenata vlasničkog udela.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je pojasnio da je to učinjeno zato što je Gaspromnjeft pod sankcijama međunarodne zajednice, a kompanija Gasprom nije.
Srbija znatne količine energenata, gasa i nafte uvozi iz Rusije po, kako to predsednik Srbije tvrdi, povoljnim uslovima.
Uz to, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, sa Rusijom održava bliske političko-vojno-ekonomske odnose.
Odbija da se usaglasi sa zapadnim sankcijama nametnutim Rusiji zbog vojne agresije na Ukrajinu jer to, kako tvrdi Aleksandar Vučić, nije u skladu sa njenim interesima.
