Ovogodišnji transport dva svemirska šatla do njihovih muzeja privukao je veliku pažnju dok se jedna nova letelica vinula ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.
U maju, kapsula Dragon, lansirana raketom Falkon 9, postala je prva privatna letelica koja se spojila sa stanicom. Raketu i kapsulu izgradila je kalifornijska kompanija Spejs eks, koju je osnovao milijarder Elon Mask.
“Uzbuđen sam jer je ovo bio ključni korak koji nagoveštava da je mogućnost da ljudi jednom žive i na drugim planetama mnogo, mnogo realnija”, rekao je Mask.
NASA takođe sarađuje sa Korporacijom Orbitalne nauke, koja razvija raketu Antares i teretnu kapsulu Signus, čiji let do stanice se planira za 2013.
“Transport do Međunarodne svemirske stanice predajemo privatnom sektoru kako bismo se usredsredili na ono što najbolje znamo – istraživanje dubljeg svemira, sa misijama do jednog asteroida i do Marsa”, rekao je direktor agencije NASA, Čarls Bolden.
NASA razvija do sada najveću raketu, nazvanu Svemirski lansirni sistem, i kapsulu Orion, koja će poneti astronaute 15 puta dalje od Međunarodne svemirske stanice. Probni let bez posade planira se za 2014.
Na jednoj naučnoj izložbi u Vašingtonu kapsula Orion privukla je znatnu pažnju. Među posetiocima bio je i srednjoškolac Endru Klensi:
“Drago mi je da se svemirski program nastavlja jer mi se u jednom trenutku učinilo da je takoreći zamro. Ali nije i izgleda sjajno”, kaže Klensi.
NASA ima ugovore sa tri američke kompanije koje grade kapsule za prevoz astronauta do niske orbite.
Kapsula Dragon prevoziće teret, a kroz tri godine možda i ljude.
Boing gradi kapsulu CST-100, sa sedam sedišta, koja će moći da sleće na čvrsto tlo.
Korporacija Sijera Nevada razvija letelicu nazvanu Drim čejser.
Ta partnerstva sa Nasom podstiču inovacije, kaže profesor Američkog univerziteta, u Vašingtonu, Hauard Mekardi.
“Kratkoročno - Spejs eks vodi. Razvili su se. U dugoročnom smislu, to je kao trka 50-tih godina između letelica sa krilima i bez njih. Niko ne zna koja tehnologija će pobediti”, kaže Mekardi.
NASA kaže da će, u saradnji sa partnerima, astronauti ponovo poletati sa američkog tla najdalje za pet godina.
U maju, kapsula Dragon, lansirana raketom Falkon 9, postala je prva privatna letelica koja se spojila sa stanicom. Raketu i kapsulu izgradila je kalifornijska kompanija Spejs eks, koju je osnovao milijarder Elon Mask.
“Uzbuđen sam jer je ovo bio ključni korak koji nagoveštava da je mogućnost da ljudi jednom žive i na drugim planetama mnogo, mnogo realnija”, rekao je Mask.
NASA takođe sarađuje sa Korporacijom Orbitalne nauke, koja razvija raketu Antares i teretnu kapsulu Signus, čiji let do stanice se planira za 2013.
“Transport do Međunarodne svemirske stanice predajemo privatnom sektoru kako bismo se usredsredili na ono što najbolje znamo – istraživanje dubljeg svemira, sa misijama do jednog asteroida i do Marsa”, rekao je direktor agencije NASA, Čarls Bolden.
NASA razvija do sada najveću raketu, nazvanu Svemirski lansirni sistem, i kapsulu Orion, koja će poneti astronaute 15 puta dalje od Međunarodne svemirske stanice. Probni let bez posade planira se za 2014.
Na jednoj naučnoj izložbi u Vašingtonu kapsula Orion privukla je znatnu pažnju. Među posetiocima bio je i srednjoškolac Endru Klensi:
“Drago mi je da se svemirski program nastavlja jer mi se u jednom trenutku učinilo da je takoreći zamro. Ali nije i izgleda sjajno”, kaže Klensi.
NASA ima ugovore sa tri američke kompanije koje grade kapsule za prevoz astronauta do niske orbite.
Kapsula Dragon prevoziće teret, a kroz tri godine možda i ljude.
Boing gradi kapsulu CST-100, sa sedam sedišta, koja će moći da sleće na čvrsto tlo.
Korporacija Sijera Nevada razvija letelicu nazvanu Drim čejser.
Ta partnerstva sa Nasom podstiču inovacije, kaže profesor Američkog univerziteta, u Vašingtonu, Hauard Mekardi.
“Kratkoročno - Spejs eks vodi. Razvili su se. U dugoročnom smislu, to je kao trka 50-tih godina između letelica sa krilima i bez njih. Niko ne zna koja tehnologija će pobediti”, kaže Mekardi.
NASA kaže da će, u saradnji sa partnerima, astronauti ponovo poletati sa američkog tla najdalje za pet godina.