Podrška američke javnosti ratu u Iraku opadala je tokom protekle godine što je navelo predsednika Buša da održi niz govora krajem godine ne bi li zaustavio taj trend. Za razliku od svog ranijeg stava, predsednik Buš je usvojio pomirljiviji ton, prihvativši neke greške i obrativši se direktno svojim protivnicima.
«Čuo sam vaše stavove i znam da su oni iskreni. Medjutim, sada za našu zemlju postoje samo dve opcije - pobeda ili poraz. Potreba za pobedom je značajnija od predsednika ili političke stranke zato što je u pitanju bezbednost našeg naroda.»
Nedavne ankete pokazuju da je predsednik donekle uspeo u svom nastojanju. Ankete dnevnika Vašington Post i tv mreže ABC pokazale su da je podrška predsedniku ponovo porasla na 47 odsto krajem decembra - što je skok od osam odsto u poredjenju sa stanjem u novembru. Anketa takodje pokazuje da je porastao broj Amerikanaca koji su optimisti u pogledu situacije u Iraku posle tamošnjih izbora 15. decembra. Medjutim, dalji porast broja poginulih američkih vojnika u Iraku ili porast nasilja u toj zemlji sigurno bi se odrazili i na podršku predsedniku. Stjuart Rotenberg je nezavisni politički analitičar.
«Mislim da se više radi o apsolutnom nivou nasilja i percepciji da je napredak – u pogledu uspostavljanja stabilne i demokratske vlade u Iraku neznatan ili da ne postoji.»
Opoziciona demokratska stranka nastojala je da iskoristi predsednikovu političku slabost u vezi sa Irakom, ali je i sama podeljena oko toga. Kongresmen Džon Murta, konzervativni demokrata iz Pensilvanije i odlikovani veteran Vijetnamskog rata, zaoštrio je debatu o Iraku svojim pozivom za postepenim povlačenjem i razmeštanjem američkih trupa na druge lokacije u roku od šest meseci. Druge demokrate nisu bile spremne da podrže zahtev za čvrstim rasporedom povlačenja američkih snaga i umesto toga vrše pritisak na administraciju da bude odredjenija u pogledu obuke iračkih snaga i datuma početka povlačenja američkih vojnika. Heri Rid, iz Nevade, je lider demokratske, manjine u Senatu.
«Predsednik je održao nekoliko govora, ali on i dalje nije usredsredjen na ono što bi trebalo da uradi kako bi uverio američki narod da ima plan u pogledu Iraka.»
Neke demokrate se žale da je predsednik, u nizu svojih govora o Iraku, izneo malo novih elemenata i da se oni svode uglavnom, na bodrenje trupa. Oni ukazuju da, prema rezultatima anketa, većina Amerikanaca želi da američki vojnici počnu da se vraćaju kući tokom 2006. Politički analitičari ukazuju da intenzivna nastojanja predsednika da povrati svoju popularnost možda počinju da donose rezultate. Leri Sabato je profesor političkih nauka na Univerzitetu Virdžinije.
«Ono što predsednik može da učini zahvaljujući prednostima koje mu pruža njegov položaj je - da umanji svoje gubitke i da ubedi ljude da mu daju malo više vremena pre nego što povlačenje počne.»
Medjutim, predsednika i njegove republikanske saveznike očekuje važan politički test 2006. u vidu kongresnih izbora. Tradicionalno, predsednikova stranka gubi na tim izborima tokom njegovog drugog mandata. Prema preliminarnim prognozama, ukazuje Leri Sabato, republikanci bi mogli da izgube neka mesta u Kongresu na novembarskim izborima, naročito ako se situacija u Iraku bude pogoršala.
«To je veliki problem za predsednika Buša i republikance. Demokrate će verovatno imati koristi od takvog razvoja dogadjaja na izborima 2006. Pitanje je - do koje mere.»
Analitičari takodje ukazuju da bi predsednik Buš mogao da ima koristi ukoliko se situacija u Iraku poboljša tokom 2006. Ipak, oni dodaju, da bi takvo poboljšanje samo pojačalo pritisak da se američki vojnici vrate kući.