Linkovi

2005: U Srbiji od ushićenja do razočarenja


Kakva nam je bila godina na izmaku? Ako bi je poredili sa mnogima koje smo do sada preživeli, verujem da je 2005. sjajna godina. Međutim, ako bi se zapitali kakva je mogla da bude – mislim da bi većina nas odgovorila da je više očekivala. (Pogledajte video u plejeru na levoj strani ili ) Zapravo, počelo je sjajno. Vlada je intenzivirala saradnju sa Haškim tribunalom, dobili smo zeleno svetlo na Studiju o izvodljivosti.

Zoran Ostojić, Građanski savez Srbije: Kako smo se nadali – dobro smo se udali. Od ove vlade nismo očekivali ništa. Bar mi građanski liberali. Nismo očekivali ništa dobro, zato što nije sposobna za ništa dobro, ali smo očekivali da može da zatvori Hag.

U moru događaja koji su se zbili 2005, funkcioner Građanskog saveza Srbije kao najvažniju ističe jednu, moglo bi se reći mentalnu činjenicu.

Zoran Ostojić, GSS: Ta najvažnija stvar je pomalo virtuelna. To je nekakvo saznanje, svest, sazrevanje građana Srbije, srpskog društva da je prioritet bolja budućnost i rešenje srpskog državnog pitanja. A da su neophodni uslovi za to rešenje Kosova i rešenje odnosa sa Crnom Gorom.

Kada je reč o Kosovu – Zoran Ostojić smatra da je najvažnija stvar koja se dogodila ove godine to što je međunarodna zajednica odlučila da taj problem, kako kaže, zatvori u najbržem mogućem roku. Pregovori su počeli, a suština pregovora se ovde, po njegovoj oceni, namerno zamagljuje.

Zoran Ostojić, GSS: Pod kojim uslovima će Amfilohije Radović, Vojislav Koštunica i Dobrica Ćosić udariti pečat na potpis Slobodana Miloševća i Vojislava Šešelja da je Kosovo nezavisno od Srbije – o tome se sada pregovara. Nisu ovo pregvori o statusu Kosova, nego pod kojim uslovima će Kosovo dobiti brzo, a ja verujem kasnije, nezavisnost.

Stav Venecijanske komisije po kome je crnogorski zakon o referendumu u suštini u skladu sa evropskim normama – jasno ukazuje na to u kome će se pravcu ova stvar razvijati iduće godine, ocenjuje Ostojić. Kako kaže, iako je početak 2005. prilično obećavao, već sredinom godine saradnja sa Haškim tribunalom je zamrla, a transferi nekoliko optuženih u Hag nisu ovde, u zemlji, imali efekat kakav bi trebalo da imaju.

Zoran Ostojić, GSS: Njihov odlazak u Hag nije dao doprinos suočavanj srpskih građa-na, građana Srbije sa neposrednom prošlošću. Ne, nego je i odlazak u Hag na neki način glorifikovao tu našu neslavnu prošlost – heroji, branio- ci otadžbine, pokloni itd.

Na ekonomskom planu bilo je dobrih poteza. Uveden je porez na dodatnu vrednost, počeli su pregovori sa Evropskom unijom. Ali, nekako sve te vesti bacila je u zasenak činjenica da će ove godine u Srbiji inflaci-ja biti skoro 20 odsto.

Mijat Lakićević, glavni urednik “Ekonomista”: To je, moglo bi se reći, nedopustivo za Srbiju i za jednu zemlju u tranziciji na ovakvom stepenu razvoja. Nije bilo razloga i nije smelo tako nešto da se desi. Ta inflacija je najvećim delom rezultat prevelike državne potrošnje. Najveći uspeh države ogleda se u tome što je uspela da naplati pri-lično veliki iznos poreza. Zato je država ove godine odlično poslovala – kada se uporedi sa svim drugim subjektima, država je ostvarila najbolje rezultate.

Dinar je cele godine polako klizio, industrijska proizvodnja nije porasla, a MMF nije završio pregovore sa Srbijom.

Mijat Lakićević, glavni urednik “Ekonomista”: Vlada Srbije nije ispunila sva ona očekivanja i obećanja koje je dala MMF-u, nije vodila ekonomsku politiku onako kako je bilo dogovo-reno. Tu je bilo mnogog manjkavosti, tako da MMF nije hteo da okonča aranžman sa Srbijom. To je prolongirano za februar iduće godine.

Vlada je nastavila intenzivnu zakonodavnu aktivnost, svako malo na delo je izlazila nova afera – da li o nabavci vagona za železnicu ili trgovini poslanicima u parlamentu – svejedno. Demokrate su malo u skupštini, malo van, radikali malo podržavaju, malo kritikuju vladu. A sama vlada, uprkos svemu ima stabilnu većinu.

I šta na osnovu svega prognozirati za sledeću godinu. Hoćemo li bolje i mirnije živeti:

Mijat Lakićević, glavni urednik “Ekonomista”: Ako neki od ovih političkih problema budu rešeni, onda bi se moglo očekivati da sa povećanim prilivom stranog kapitala iduće godine malo krene i neka ekonomska aktivnost i da ono što je do sada učinjeno u toj oblasti krene da daje rezultate.

Šta reći na kraju sem da nas ni sport nije hteo ove godine. Košarkaški debakl donekle je ublažen činjenicom da smo se kvalifikovali za svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj 2006. godine. Kako ćemo tamo proći – o tome ćemo za godinu dana, kada budemo radili pregled događaja u 2006.

XS
SM
MD
LG