Iako će glavne teme danas započetog dvodnevnog samita evropskih lidera biti rad, zapošljavanje i ekonomski rast, neće se, prema očekivanjima, zaobići ni diskusija na temu budućnosti EU i sudbine nastavka proširenja. Iako aktuelno austrijsko predsedništvo EU insistira na fukusu na Zapadnom Balkanu, sve su jači pozivi da se Unija, nakon prijema Bugarske, Ruminije i eventualno Hrvatske, "zatvori" za izvesno vreme za mogućnost novog evropskog članstva. Iako Evropska unija ima trentno set gorućih problema na stolu - poput protekcionizma, nefunkconisanja zajedničkog tržišta, sporog ekonomskog napretka i slabašnjih efekata zapošljavanja, čekuje se, posebno tokom rasprave o budućnosti Unije, da će biti više reči o budućem obliku evropske asocijacije država - proširenju i odgovoru na pitanje gde sa proširenjem stati?
Austrijanci, zagovarajući mesto Zapadnog Balkana u Uniji, ipak podsećaju - da li se evropske kolege sećaju austrijske uzdržanosti iz oktobra prošle godine, u vezi sa davanjem otvorenih vrata Turskoj, uzdržanosti koja je tada bila osuđena, a danas, očito, ima sve više evropskih zagovornika. S tim u vezi, podsećaju da je i Evropski parlament naglasio da sa proširenjem treba biti suzdržan, da još uvek ima dosta nerešenih problema u vezi sa već proširenom evropskom "porodicom". Vreme je za široku političku debatu, najavljuju aktuelni predsedavajući EU, držeći se obećanja o evropskoj budućnost država balkanskog regiona, ali, istovremeno, zagovarajući i pristup "od slučaja do slučaja", baziran na, kako se kaže, " evropskim vrednostima i vladavini zakona".
Neposredno pred početak evropskog samirta se ogasilo i vođstvo njemačke hrišćansko-socijalne unije, CSU, koja je jedna od vladajućih partija u toj zemlji, zagovarajući stav da, nakon prijema Bugarske, Rumunije i, eventualno, Hrvatske u EU, treba na određeno vreme zatvoriti evropska vrata.
Tako je za Edmunda Stoibera, premijera uticajne Bavarske, vreme da se aktivira i faktor " kapaciteta prijema". Za pravo mu, posredno, daju i evropski šefovi diplomatije, koji su nedavno u Salcburgu ponovili rešenost Unije da ispuni obećanje dato u Solunu o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana, ali i naglasili - "mogućnost prijema" igraće sve veću ulogu u proširenju EU, čime u ukupni proces pridruženja dodaju i faktor na koji neće uticati rezultati reformi i prilagođavanja država regiona visokim zahtevima, već unutrašnjo-političko raspoloženje evropskih članica.