Ožalošćeni iz Belorusije, Rusije i Ukrajine obeležili su dvadesetogodišnjicu najveće svetske nuklearne havarije u Černobilu, celodnevnim ceremonijama i bdenjima kojima su odali poštu milionima ljudi koje je pogodila ta katastrofa.
Eksplozija pred zoru, koju je izazvala greška u eksperimentu, proširila je radijaciju preko velikih delova tri bivše sovjetske republike i velikog dela Evrope. Zvona su zvonila, a sirene zavijale u blizini sada zatvorenog postrojenja nuklearne elektrane Černobil u Ukrajini, u isto vreme kada su dve eksplozije razorile reaktor broj četiri, nakon čega se ogromni radioaktivni oblak podigao u vazduh, pre dvadeset godina. U glavnom gradu Kijevu, ožalošćeni su se dostojanstveno okupili kako bi postavili crvene sveće i karanfile pored kamene spomen ploče na kojoj su uklesane slike umrlih. Pravoslavni sveštenici predvodili su ožalošćene u molitvama isprekidanim jecajima. U susednoj Rusiji, predsednik Vladimir Putin odao je poštu takozvanim likvidatorima, ljudima koji su poslati u praktično nezaštićenu zonu da se bore sa onim što je ostalo posle katastrofe uz veliki rizik za njihove živote.
Na ceremoniji u Kremlju koju je prenosila ruska televizija, predsednik Putin je rekao da je nesebičnost tih ljudi pomogla u spasavanju mnogih života.
Tačan broj žrtava, koje su rezultat najveće svetske nuklearne katastrofe možda nikada neće biti poznat. Tokom dana posle katastrofe 50 ljudi je umrlo od izloženosti radijaciji, ali su se od tada, kod hiljada ljudi razvile bolesti opasne po život prouzrokovane radijacijom. Procenjuje se da je od 9 do 90 hiljada ljudi moglo da ima zdravstvene probleme ili je prerano umrlo zbog tog incidenta. Stotine hiljada drugih bile su primorane da ostave svoje domove zauvek. Otvarajući medjunarodnu konferenciju u Kijevu ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Viktor Juščenko pozvao je najrazvijenije zemlje sveta da još jednom doprinesu troškovima za uklanjanje posledica katastrofe. Juščenko je rekao da Kijev procenjuje da će ta cena dostići 170 milijardi dolara do 2015. godine. Belorusija, koja je direktno pogodjena radijacijom, pretrpela je neke od najgorih posledica. Očekuje se da će predsednik Aleksandar Lukašenko provesti dan obilazeći farme i sela, sa namerom da objasni svoju politiku za oporavak pogodjenih oblasti. Neki posmatrači ocenjuju da je ta politika kontroverzna pošto smatraju da su pojedini predeli i dalje suviše zagadjeni da bi bili podobni za naseljavanje.