Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte i predsednik Tribunala Fausto Pokar podneli su redovan izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Del Ponteova je kritikovala vlasti u Beogradu zbog nedovoljne saradnje sa tužilaštvom i ukazala na nedostatak političike volje za hapšenje generala Ratka Mladića, optuženog za genocid u Bosni i Hercegovini.
Glavna tužiteljka haškog suda Karla Del Ponte podsetila je da je Srbija najodgovornija za hapšenje šest haških begunaca, na čelu sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem.
«Saradnja Srbije sa medjunarodnim tribunalom u Hagu bila je i ostaje veoma teška i frustrirajuća. Postoji ozbiljan politički i administrativni otpor unutar sistema, i biće potrebna snažna politika volja da se te prepreke prevazidju.Na osnovu činjenica na raspolaganju, ne mogu da budem uverena da je Srbija spremna da uhapsi Mladića, vlasti bi više volele da se on preda dobrovoljno» rekla je Del Ponteova.
Ona je dodala da su vlasti u Beogradu ove godine aktivnije radile na razbijanju mreže Mladićevih pomagača, da su te akcije izvodjene spektakularno i uz veliku medijsku pažnju, ali nedovoljno diskretno da bi se dobile informacije o Mladićevom kretanju. Del Ponteova je dodala da su joj iz Beograda prosledjivani izveštaji sa kontradiktornim informacijama, za koje sumnja da su iz političkih razloga «doterivani». Prema njenim rečima, tužilaštvo je uvereno da se optuženici Mladić, Hadžić, Župljanin i Tolimir kriju u Srbiji. Za Radovana Karadžića se ne zna gde se nalazi, ali ga dokazi povezuju sa Srbijom, a isto važi i za Vlastimira Djordjevića, za koga se još veruje da se nalazi u Rusiji, rekla je Del Ponteova.
Srbija mora da učini mnogo više da uhvati Mladića. Bedno je da danas niko aktivno ne traga za Radovanom Karadžićem. Pošto niko nema političku volju da uhapsi Karadžića i Mladića, neću imati izbora nego da tražim od Saveta bezbednosti ovlašćenja i resurse za hapšenje begunaca bez obzira gde se nalaze. Ne vidim drugi način da Haški tribunal ispuni svoj mandat i legitimna očekivanja žrtava zločina». podvukla je Karla Del Ponte.
Ona je takodje navela da su prvi rezultati sporazuma Tribunala i vlasti Srbije o pristupu haških istražitelja državnim arhivama "ohrabrujući". Del POnteova je istakla da RS mora da značajno pojače napore da pronadje begunce, ocenila je saradnju Crne Gore kao «pozitivnu» ali je energično kritikovala UNMIK na Kosovu, navodeći da je njenim saradnicima teže da dodju do dokumenata UNMIKa- nego bilo gde drugde u regionu. Ona je dodala i da vlasti UNMIK-a ohrabruju klimu koja odbija svedoke da razgovaraju sa istražiteljima, posebno kada je reč o zločinima albanskih počinilaca.
Predsednik Haškog suda Fausto Pokar takodje je naglasio da uspeh strategije okončanja rada tog suda zavisi od saradnje pojedinačnih zemalja regiona.
«Sva sudjenja u Haškom tribunalu trebalo bi da se završe 2009. godine, pod uslovom da svih šest optuženika u bekstvu budu bez odlaganja izručeni sudu, a sudjenja se odvijaju bez zastoja» zaključio je Pokar.
Lončar: Vlada učinila sve što joj je u moći
Stavove Srbije je na sednici Saveta bezbednosti preneo ministar za javnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar, koji je rekao da je Vlada Srbije učinila "apsolutno sve što je u njenoj moći" da haški optuženik Ratko Mladić bude lociran i prebačen u Hag, i da ostaje čvrsto privržena stavu da u potpunosti izvrši sve svoje medjunarodne obaveze. Lončar je ukazao da u Beogradu postoji politička volja, i da je stvar tehničke prirode da se otkrije mesto na kome se krije Mladić, podsećajući da je nadležni sud odredio višemesečni pritvor za 11 osumnjičenih Mladićevih pomagača.