U nastavku uvodne reči na sudjenju Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom, tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf kazala je da postoje dokazi da su 1991-92 dobrovoljci pod kontrolom optuženog počinili teške zločine nad nesrbima u Vukovaru, Zvorniku i u drugim mestima u Hrvatskoj i BiH.
Tužiteljka je najavila da će dokazati da je Šešelj tokom posete Vukovaru u novembru 1991. svoim ljudima rekao da "nijedan ustaša živ ne sme izaći" iz grada. U borbama za Vukovar učestvovao je odred dobrovoljaca SRS pod imenom "Leva supoderica" kojim je zapovedao Milan Lančužanin zvani Kameni.
Reclafova je precizirala da su Lančužanin i njegov odred učestvovali u streljanju više od 250 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.
"Čućemo svedočansta da je Kameni bio blizak saradnik Šešelja, da je imao direktan pristup optuženom i direktno ga izveštavao". Šešelj je Lančužanina 1993. unapredio u "četničkog vojvodu", naznačila je ona, dodajući da je zbog zločina na Ovčari Lančužanin pred sudom u Beogradu osudjen na 20 godina zatvora.
Šešelj je, po zastupnici optužbe, lično slao dobrovoljce i u zapadnu Slavoniju, gde je njihova brutalnost prema lokalnom nesrpskom stanovništvu rasla posle njegovih poseta i govora, kao u jesen u 1991. u selu Voćin.
Na početku rata u BiH, s proleća 1992., dobrovoljci SRS su, uz Šešeljevo lično odobrenje, učestvovali u nasilnom preuzimanju vlasti u Bosanskom Šamcu, Brčkom, Bijeljini i Zvorniku, čineći zločine nad lokalnim Muslimanima, naglasila je Reclafova.
Ona je predočila da optužba ima dokaze o Šešeljevoj odgovornosti za ubistvo više od 400 muslimanskih muškaraca na više lokacija u okolini Zvornika u maju 1992.
Kao vodje "šešeljevaca" iz Loznice upućenih u Zvornik, tužiteljka je označila Dragana Cvetinovića i Miroslava Vukovića zvanog Ćela koje je Šešelj kasnije takodje unapredio u "četničke vojvode". Zvanje "vojvode" dobio je i Mirko Blagojević, vodja dobrovoljaca SRS u Brčkom i Bijeljini, dodala je ona.
"Dokazaćemo da je Šešelj bio izveštavan o zlodelima i da su oni koji su ga izveštavali bili suočeni s ravnodušnošću ili neprijateljstvom", podvukla je Reclafova.
Tužiteljka je citirala i izveštaj Vojske Republike Srpske po kojem su u paravojnim snagama, uključujući i "šešeljevce", "patološki i osudjivani kriminalci" medju kojima ima "genocidnih elemenata". Oni, prema izveštaju, nisi učestvovali u borbama, već su iza linija fronta pljačkali i ubijali nedužne civile.
"Mi ćemo dokazati i da je Šešelj u potpunosti shvatao kakvi su ljudi bili u njegovim dobrovoljačkim jedinicama", rekla je Reclafova. Ona će uvodnu reči optužbe završiti sutra.
Na početku sudjenja, sudsko vehce je jutoros Šešelju oduzelo pravo da se brani sam, pošto je on odbio da dodje u sudnicu. Za stalnog branioca Šešelja zatim je postavljen engleski advokat Dejvid Huper.