Na svetu postoji gotovo 7.000 jezika ali stručnjaci kažu da je polovina njih ugrožena, što znači da se njima služi mala grupa mahom starijih ljudi. Veliki svetski i nacionalni jezici potiskuju jezike starosedelaca, a procenjuje se da će više jezika izumreti u 20. veku nego ikada ranije u istoriji.
Za naučnike, gubitak nekog jezika predstavlja veoma realan gubitak znanja. To znanje moglo bi da spase živote uvreme kada farmaceutske kompanije pretražuju tropske šume u potrazi za novim lekovima, a mnoge, ako ne i većina biljnih i životinjskih vrsta i dalje su nepoznate zapadnoj nauci.
Na sastanku Američke asocijacije za razvoj nauke, Dejvid Harison iz koledža Svartmor u Pensilvaniji, kaže da bi spasavanje ugroženih jezika moglo da pomogne naučnicima u sticanju znanja koje bi u protivnom bilo izgubljeno.
«Brojna znanja o meteorologiji, matematici, klimatskim ciklusima, biljnom i životinjskom ponašanju, pripitomljavanju biljaka i životinja, kontroli genetskih zaliha... sva ta znanja su tamo, nezaštićena, i rapidno se osipaju...»
Kada neki jezik nestane, isto se dešava i sa kulturom. Majami su narod koji je nekada živeo na američkom srednjem zapadu. Pre tri veka, njihov jezik nazvan «mjamia» bio je u širokoj upotrebi. Medjutim on je počeo da izumire kada je pleme proterano iz svoje postojbine, a njegovi članovi se asimilovali u ostatak društva. Jezik je do 1960-ih praktično izumro, ali je o njemu ostala opsežna dokumentacija. Deril Boldvin, autor «Projekta Mjamia», radi na oživljavanju samog jezika i kulture koju taj jezik oličava.
«Za zajednice čiji je društveni napredak bio poremećen, jezik je sredstvo da se povežu i zaleče rane, jer jezik sadrži veliki deo informacija o našim medjusobnim vezama i našem odnosu sa sopstvenom sredinom. Zato revitalizacija jezika obogaćuje društvo. Gubitak jezika je rezultat društvene promene, obnova nekog jezika je takodje društvena promena. Sam taj proces nas, kao zajednicu, primorava da obnovimo oštećene niti iz poslednjih 150 godina naše istorije.»
Obnova ugroženog jezika nikada nije laka. Na Havajima, američkoj državi koja je do 1893. bila nezavisna monarhija, domaća kultura je i dalje snažna ali je jezik bio suočen sa ozbiljnim izazovima, poput zakona kojim je, do pre 20 godina, zabranjeno predavanje havajskog jezika u školama. Vilijam Vilson sa Havajskog univerziteta kaže da je važno da se mladi Havajci izlože jeziku njihovih predaka, pa je to predmet koji sada uče u školama.
«1986. godine, kada smo počeli taj program, na čitavim Havajima bilo je manje od 50 dece koja su znala da tečno govore havajski. Danas ih ima 2.000. Što je još važnije, postoje porodice koje govore havajski kod kuće, pa mi sada počinjemo programe i za decu mladju od predškolskog uzrasta.»
Kalifornija je država sa bogatim lingvističkim nasledjem. Na njenoj teritoriji korišćeno je čak stotinu jezika i dijalekata, od kojih su mnogi sada ugroženi ili izumrli. Lien Hinton sa Kalifornijskog univerziteta kaže da intenzivni programi i privatni časovi pomažu u održavanju ugroženih jezika.
«Jedan od tih programa zove se «majstor i šegrt» a podrazumeva da poslednji ljudi koji znaju neki jezik uče mladje članove svog plemena. Oni zatim treba da provedu 10 ili 20 časova nedeljno živeći zajedno i služeći se samo tim jezikom, bez upotrebe engleskog.»
Uprkos ovakvim naporima, jezici plemena i drugih manjina i dalje će biti ugroženi, a mnogi će verovatno izumreti. Medjutim, agresivni programi mogu da pomognu drugim jezicima da opstanu, zajedno sa znanjem i kulturom koju oličavaju.