Prema upravo objavljenoj studiji, naftne kompanije u državnom vlasništvu kontrolišu najveći deo svetskih energetskih rezervi i imaće ključnu ulogu u snabdevanju energijom narednih decenija. Studija je predstavljena na nedavnom skupu u Institutu “Džejms Bejker” pri univerzitetu Rajs, u Hjustonu, u Teksasu.
Energetski eksperti su se složili da će državne naftne kompanije, većinom u zemljama u razvoju, imati ključn ulogu u odgovoru na porast potražnje za energijom u svetu. Evo šta o tome kaže organizator skupa, Ejmi Majers Džefi.
“U narednih 30 godina, 90 odsto porasta potražnje za naftom obezbediće zemlje u razvoju.”
Državne kompanije sada kontrolišu 77 odsto poznatih zaliha nafte u svetu, dok velike medjunarodne kompanije kontrolišu direktno samo 10 odsto. Džejms Malva, predsednik kompanije Konoko Filips, predstavljao je “velike naftaše” na ovoj konferenciji.
“Potrošači, posebno u Americi ne shvataju da je došlo do transformacije na svetskoj energetskoj sceni. Mnogi potrošači, kao I političari, i dalje imaju pogrešnu predstavu da će snabdevanje naftom u budućnosti zavisiti uglavnom od veliki zapadnih kompanija – takozvanih “velikih naftaša”. Medjutim, u poredjenuju sa državnim kompanijama u svetu, oni nisu tako veliki kao što izgleda.”
Malva se složio da bi privatne kompanije, poput njegove, trebalo da pronadju načine da koriste svoje investicije i savremenu tehnologiju u saradnji sa državnim agencijama.
“Državne kompanije svakako imaju vlasništvo i resurse i imaju izvanredne sposobnosti i ekspertizu. Ono što bi medjunarodne kompanije poput naše trebalo da urade je da saradjuju sa njima na novi način.”
Medjutim, Dejvid Asmus, pravnik koji je ekspert za poslovanje energetskih kompanija, kaže da se investicije u naftnu indostriju često preusmeravaju na druge projekte.
“Politički šefovi državnih kompanija često su više zainteresovani za otvaranje radnih mesta ili druge politički motivisane projekte i socijalne programe nego za pronalaženje nafte.”
Dok su neke državne komnpanije kompetitivne i tehnološki razvijene, druge su delimično ili potpuno zatvorene za straana ulaganja, Na primer, Meksiko ne dozvoljava stranim kompanijama učešće u profitu, a mnoge druge zemlje imaju visoke poreze na zarade stranih kompanija na njihovim teritorijama.
Prioritet u nekim zemljama, poput Venecuele i Irana, je da se prihodi državnih naftnih kompanija koriste za ublažavanje siromaštva. U studiji Bejkerovog instituta se ne iznosi ocena takve politike, ali Ejmi Majers Džefi ukazuje da će otkrivanje i proizvodnja nafte u svetu zavisiti u velikoj meri od toga koliko će državne naftne kompanije biti spremne da reinvestiraju profite u svoju osnovnu delatnost.
