Oni koji smatraju da mogu da vide ili osete njihovo prisustvo, kažu da duhovi potiču još iz najranijih dana američke istorije. Ljudi u gradu, isto kao i novinari u medijima, često prepričavaju takve priče uoči Noći veštica – tradiciji prema kojoj se, svakog 31. oktobra, deca u Americi, Kanadi i Britanij oblače u kostime komičnih i zastrašujućih likova.
Ljudi koji se svakog dana šetaju ili voze automobilima pored zgrade u centru Vašingtona - koja je po svojoj osmougaonoj osnovi nazvana Oktogon - možda i ne znaju da se ona smatra jednom od najmisterioznijih tačaka u gradu. Za kuće za koje se priča da su zaposednute duhovima, obično se vezuju zastrašujuće priče i Oktogon nije izuzetak. Medjutim, Kerolin Krouč koja organizuje turističke ture sa duhovima preko svoje kompanije «Vašington voks», kaže da postoji jedna neobična crta u pričama o kući Oktagon.
«U slučaju Oktogona, svi duhovi koji je prate i sve priče o njima se ne zasnivaju na nekom stvarnom događaju», kaže ona.
Jedna od najpoznatijih priča se odnosi na prvog vlasnika te kuće Džona Tejloa i njegove dve kćerke. Glasine obuhvataju stalno obnavljanu tvrdnju da se jedna od kćeri - trčeći niz trospratne spiralne stepenice u kući okliznula, pala i umrla.
Nekoliko godina kasnije, i druga kćerka je pala niz iste stepenice i umrla. Bila bi to klasična horor priča, uz romansu, tragediju i iznenadnu smrt. Jedino što se, kaže Krouč, ništa od toga nije dogodilo.
«Ne, Tejlove kćerke nikada nisu pale sa spiralnih stepenica».
Kerolin Krouč kaže da, iako je poreklo priče o duhovima i dalje misterija, takve legende opstaju zato što su kuća i porodica Tejlou veoma poznati. Nekoliko blokova od Oktogona, nalazi se kuća Stivena Dekatura – još jedno mesto za koje neki tvrde da je zaposednuto duhovima. Stiven Dekatur bio je heroj američke mornarice u ratu 1812. godine. Za razliku od izmišljenih dogadjaja iz Kuće «Oktogon», prerana smrt Stivena Dekatura u dvoboju sa komodorom Džejmsom Baronom pažljivo je dokumentovana. Kada je Baron ranio Dekatura, ovaj je žurno prebačen u svoju kuću – upravo u ovu sobu u kojoj je kasnije preminuo, objašnjava Sintija Malinik, izvršna direktorka Spomen kuće Stivena Dekatura.
«Baron je smrtno ranio Dekatura. Dekatur je navodno, namerno promašio zato što nije želeo da pogodi svog mentora», kaže ona.
Neki ljudi tvrde da su videli Dekaturovog duha na ovom prozoru na drugom spratu, kao i na prozoru sobe na prvom spratu u kojoj je umro. Medjutim, Dekaturov duh možda nije sam iza ovih zidova. Postoje i priče o neobjašnjivim senkama i zvukovima u ovom bivšem delu namenjenom robovima, koji se sada koristi za specijalne izložbe. U dvorištu je moglo da se čuje i zveckanje metalnih lanaca. Sintija Malinik, iako ne veruje u duhove, kaže da je jedne noći čula kako se otvaraju i zatvaraju kancelarijiski ormarići, pošto su svi već bili otišli kući.
«Kada sam čula škripu i otvaranje i zatvaranje ormarića, rešila sam da je kranje vreme da krenem kući i ja», kaže ona.
To je još jedna izmišljotina o duhovima koju stanovnici Vašingtona mogu da ponavljaju svake godine uoči Noći veštica – vekovnom paganskom običaju slavljenja mrtvih.
