“Mnoge teritorije će smatrati da su i one specijalan i jedinstven slučaj, kao i Kosovo, i zahtevati nezavisnost, što bi moglo da naruši medjunarodni poredak u Evropi, pa i u svetskoj zajednici,” izjavio je urednik časopisa “The National Interest”, Nikolas Gvozdev, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem. Gvozdev se prvo osvrnuo na budućnost odnosa SAD i Srbije.
Gvozdev: Nije jasno kuda se kreću budući odnosi SAD i Srbije, a mnogo zavisi i od toga da li će SAD preduzeti aktivne mere da bi sačuvale celovito Kosovo, protivno težnjama srpske zajednice, naročito na severu, koja želi da sačuva veze sa Srbijom. Budući odnosi će zavisiti i od predstojećeg samita NATO-a u Bukureštu, posebno ukoliko na njemu dodje do nesuglasica u stavu prema nezavisnosti Kosova. Ukoliko se ne stekne utisak da su i Srbija i Kosovo na putu u Evropsku uniju, to bi moglo da izazove teškoće. Interesantan je bio komentar francuskog ministra inostranih poslova, Bernara Kušnera, koji je rekao da će i Srbija i Kosova biti ponovo ujedinjeni u Evorpskoj uniji.
Glas Amerike: Da li bi Srbija mogla da se izoluje povlačenjem svojih ambasadora iz zemalja koje su prizale nezavisnost Kosova?
Gvozdev: Kada je ambasador povučen, a ambasada ostane potpuno aktivna u životu dotične zemlje, to je manje kritično. Ukoliko je, medjutim, ambasador imao presudnu ulogu u odnosima sa zemljom u kojoj je bio akreditovan, njegovo povlačenje bi moglo da ima veći značaj od simboličnog.
Glas Amerike: Kakve mere bi mogle da preduzmu Srbija, Rusija, Kina i druge zemlje koje se protive nezavisnosti Kosova?
Gvozdev: Veoma interesantna je pozicija Kine da uprkos proglašenju nezavisnosti Kosova i činjenici da je jedan broj zemalja priznao tu nezavisnost, to ne bi trebalo smatrati za kraj pregovaračkog procesa, već kao nastavak bilateralnog dijaloga. Kina takodje smatra da ni jedna deklarcija nije u suštini permanentna i da se ona može modifikovati ili povući. Drugim rečima, proglašenje nezavisnosti ne bi trebalo da spreči Beograd i Prištinu da nastave pregovore i postignu zajednički privhatljivo rešenje. Ukoliko se u SAD akt proglašenja nezavisnosti smatra još jednim korakom u procesu postizanja sporazuma izmedju Kosova i Srbije, to bi moglo da omogući dalje pregovore, pošto ni jedno sporno pitanje izmedju Beograda i Prištine nije rešeno, a jednostrano proglašenje nezavisnosti nije solucija. Drugim rečima, ukoliko se ispostavi da je taj akt proizveo niz negativnih posledica, pregovore treba nastaviti dok se ne pronadje novo rešenje. Imate brojne zemlje koje bi želele da se pregovori nastave, pošto je, želeli mi to ili ne, presedan uspostavljen. Mnoge teritorije će smatrati da su i one specijalan i jedinstven slučaj, kao i Kosovo, i zahtevati nezavisnost, što bi moglo da naruši medjunarodni poredak u Evropi, pa i u svetskoj zajednici.
Glas Amerike: Kako tumačite stav SAD prema slučaju Kosova?
Gvozdev: SAD su u pogledu Kosova zauzele jedinstven stav. Obično su SAD kada su suočene sa regionom koji traži nezavisnost, sklone priznavanju autonomije, ali ne i nezavisnosti. U slučaju Kosova imali ste izvesno okretanje prošlosti, a to se ogleda i u saopštenjima da je nezavisnost Kosova poslednje poglavlje u raspadu bivše Jugoslvije, umesto da se sagleda kao prvi korak razvoja situacije na Balkanu u 21. veku. Pogled unazad, umesto unapred, izaziva nelagodnost, jer bi trebalo pre svega rešavati budućnost Srbije, Makedonije, Kosova, celog Balkana, kao integrisanog regiona mira i stabilnosti. Dakle, SAD su, po mom mišljenju, zarobljenik prošlosti pošto Vasington nema strategiju za Kosovo posle nezavisnosti. Nezavisnost je proglašena, zastave se vijore, ali nemate odgovore na ekonomska i bezbednosna pitanja i pitanja o regionalnoj integraciji i stabilnosti, ulozi NATO-a i, generalno, značaju tok koraka za Balkan u 21. veku.