Moskva odbacuje izveštaj američkog Državnog sekretarijata o stanju ljudskih prava u svetu, u kojem se Rusija kritikuje kao izraziti primer zemlje u kojoj su ljudska prava i demokratija tokom protekle godine nazadovali. Rusko Ministarstvo inostranih poslova u svom saopštenju dodaje da je Moskva otvorena za dijalog o ljudskim pravima sa svim zainteresovanim državama.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova, u saopštenju koje je postavilo na svoj veb sajt, odbacuje godišnji izveštaj američkog Državnog sekretarijata kao uobičajeni niz primedbi iznetih u pokroviteljskom tonu. U saopštenju se obrađuju tri takve primedbe – rusko odmicanje od demokratskih principa, ugnjetavanje disidenata i ograničavanje slobode govora. Ministarstvo inostranih poslova takođe navodi da se američke kritike zasnivaju na optužbama bez osnove i jednostranim izvorima, među kojima se navodi i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. OEBS je naime saopštio da ruski parlamentarni izbori prošlog decembra nisu zadovoljili demokratske standarde. Moskva ukazuje da članice OEBS-a – među kojima je i Rusija – nikada nisu odobrile obavezujuće standarde i tvrdi da je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava politizovala proces posmatranja izbora. Ta kancelarija u stvari nije nadgledala decembarske izbore u Rusiji, s obrazloženjem da Moskva nije pravovremeno izdala posmatračima vize.
Rezultat izbora je parlament za koji američki Državni sekretarijat u izveštaju navodi da je u potpunom saglasju sa vladom. Ruske vlasti se u izveštaju optužuju i za centralizaciju izvršne moći i selektivno sprovođenje zakona, uznemiravanje nevladinih organizacija i korupciju. Rusko Ministarstvo inostranih poslova na isti način uzvraća na kritike Državnog sekretarijata, optužujući Sjedinjene Države za izvršavanje smrtnih kazni nad maloletnicima, legalizovanje mučenja i kršenje ljudskih prava u Iraku i Avganistanu. Moskva međutim ističe da je otvorena za dijalog o ljudskim pravima sa zainteresovanim državama. Politička analitičarka Maša Lipman, iz Karnegijevog centra u Moskvi, izražava međutim sumnju u tu ponudu.
«Rusija nije raspoložena da pravi kompromise. Rusija uživa u svojoj novoj moći i uticaju koji proizlaze iz sve veće ekonomske snage. I Rusija vraća za poniženja koja je doživljavala posle raspada Sovjetskog Saveza. To je raspoloženje nacije, raspoloženje vođstva. To je ono što zbližava vođstvo i narod – osećanje da smo bili poniženi, ali ne više.»
Maša Lipman kaže da ne očekuje postepenu evoluciju ka većoj ruskoj demokratiji bez krize, kao što bi bio pad cena nafte koje podstiču sadašnji napredak zemlje. Ona međutim zaključuje da niko ne zna kako će Rusija odgovoriti na bilo kakvu krizu - bez demokratskih institucija.