Zaštićeni svedok S-136 potvrdila je danas na sudjenju hrvatskom generalu Anti Gotovini pred Haškim tribunalom da su u ofanzivi "Oluja" 4. avgusta 1995. hrvatske snage granatirale civilne četvrti u Kninu.
Ona je u to vreme bila prevodilac u bazi Unprofora u Kninu, izjavila je i da je na kninskom groblju u danima posle "Oluje" prebrojala više od 60 grobova ubijenih u gradu i okolini, od kojih je vise od polovine bilo neidentifikovano. S-136 je kazala da su je 4. avgusta ujutro probudile detonacije granata dok je bila u svom stanu u Kninu i da je, sa dvoje kolega, posle skrivanja u skloništu, krenula ka bazi Unprofora.
"Čim sam izašla iz stana, videla sam da je stambena zgrada pored moje bila potpuno uništena i pitala sam se ima li preživelih".
Po njenim rečima, dok su trčali ka bazi UN, "granate su fijukale", primetila je da je oštećena još jedna kuća, kao i napuštena lokalna ambulanta, ka kojoj je išao jedan ranjeni civil. Kada su naišli na oklopni transporter UN koji ih je prevezao u bazu, S-136 se, kako je rekla, onesvestila.
Ona je izjavila i da su pred kapiju baze istog popodneva počeli da stižu civili, Srbi i Hrvati, većinom žene, deca i starci koji nisu mogli da napuste grad. Ona je rekla da je mogla otići iz Knina preko UN, ali da je ostala kad je shvatila da ako ode "niko neće saznati šta se desilo sa mojom bakom, koja je nestala, i drugim ljudima".
Tokom mesec i po dana koje je posle "Oluje" provela u kninskoj bazi UN, sa pripadnicima Unprofora išla je i u patrole po okolnim selima, gde je, kako je naglasila, "stekla utisak da se sela namerno uništavaju, a da se gradovi ostavljaju u takvom stanju da je moguće nastaviti život".
U unakrsnom ispitivanju, Gotovinin branilac Greg Kiho, tvrdio je da su u blizini zgrade svedokinje bili vojni ciljevi, poput glavnog štaba vojske Republike Srpske Krajine i skladišta, a da su srpski vojnici bili i u zgradi vrtića, a ona je odgovorila da za to nije znala.
Na sugestiju branioca, S-136 je potvrdila da šteta od granata Kninu nije bila toliko velika da se u gradu nije moglo živeti i da, koliko je videla, nisu bile pogodjene ni bolnica, ni pravoslavna crkva.
Ona je kazala i da je tačno da je od kolege iz misije UN tri dana uoči "Oluje" saznala da će hrvatska vojska napasti Knin, ali da to nije previše ozbiljno shvatila. Potvrdila je, medjutim, da je Unprofor napravio spisak za evakuaciju i da se ona prijavila. Po njenim rečima, tačno je bilo i da su žene i deca odlazili iz Knina danima pre "Oluje", ali zbog nedostatka struje i loših uslova za život. S-136 je posvedočila da je i pre ofanzive, selo Vrlika sa okolinom više puta bilo granatirano, da se hrvatska vojska "videla golim okom" i da meštani stoga nisu mogli da obave žetvu dok im Unprofor nije pomogao.
Generali Gotovina , Čermak i Markač optuženi su u devet tačaka za progone, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početkka avgusta do kraja septembra 1995. General Gotovina u to vreme je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja, drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.