Kina će za manje od osam meseci po prvi put biti domaćin Olimpijskih igara. U Pekingu se naporno se radi na čišćenju grada, u sklopu priprema za održavanje najprestižnijeg sportskog događaja na planeti. Tokom proteklih sedam godina, kineska prestonica doživela je velike promene, ali aktivisti za ljudska prava upozaravaju da vlada nije ispunila neka od svojih olimpijskih obećanja.
Saobraćaj na ovom drumu gotovo da mili subotom i nedeljom, kada se turisti guraju kako bi se slikali ispred novog nacionalnog stadiona, koji je popularno nazvan «Ptičije gnezdo» i za mnoge Kineze predstavlja simbol razvoja njihove zemlje.
«Arhitektura sama po sebi nije značajna, ali činjenica da je Kina domaćin Olimpijskih igara ove godine pokazuje naš napredak i ceo svet će biti izložen našoj pet hiljada godina dugoj tradiciji i kulturi», objašnjava ovaj ponosni Kinez.
Zamenik gradonačelnika Pekinga Čen Gang kaže da će Kina potrošiti skoro dve milijarde dolara na organizaciju Igara. Od preko 30 objekata neophodnih za takmičenje, samo Nacionalni stadion još nije završen. A u onome što prethodi Igrama, «Ptičije gnezdo», koje će koštati 486 miliona dolara, postalo je simboličan prizor u središtu zvanične kapmanje za odnose sa javnošću. Stadion naglašava potrebu za harmoničnim društvom i važnost Olimpijskih igara za najmnogoljudniju zemlju sveta. Međutim, zvanična kampanja nije dovoljno ubedljiva za svakog. Ai Vei-Vei je savremeni kineski umetnik, koji je sarađživao na projektovanju stadiona.
«Oni šalju pogrešne signale i sebi i svetu, da smo u tako slavljeničkom raspoloženju i veselom vremenu, što nije tačno. Ukoliko pogledate današnju Kinu, pročitate novine, vidite da postoje ogromni problemi», priča Ai Vei-Vei.
Među problemima su i optužbe za zloupotrebu ljudskih prava i cenzuru medija. Grupa koja se bori za slobodu štampe, «Novinari bez granica», objavila je da je Kina uhapsila 51 onlajn disidenta – više nego ijedna druga zemlja – i da je samo prošle godine blokirala preko 2.500 internet domena.
Korina-Barbara Frensis iz organizacije «Amnesti Internešnal» kaže da je Kina bila više nego spremna da se obaveže na reformu ljudskih prava kada je 2001. pokušavla da dobije organizaciju Igara i ističe da je sada vreme da se ispune obećanja.
«Mi se još nadamo da će kineska vlada unaprediti ljudska prava i pokazati svetu da su joj Igre dodeljene s pravom. Prošlo je dosta godina, a mi i dalje nismo videli napredak na tom polju. U ovom trenutku, prilično je hitno da kineska vlada učini nešto po tom pitanju», kaže Korina-Barbara Frensis.
Međutim, ministarstvo spoljnih poslova Kine na pitanje o situaciji sa ljudskim pravima i njihovim predolimpijskim obećanjima, ima standardan odgovor.
«Pozicija kineske vlade po ovom pitanju je vrlo jasna. Ona se protivi politizaciji Igara, jer je to u suprotnosti sa olimpijskim duhom i principima. Međunarodna zajednica takođe bi trebalo da se suprotstavi potezima, koji su u funkciji opstrukcije Olimpijskih igara», rekla je portparolka ministarstva.
Pekingu je ostalo još manje od pet meseci , ne samo da se pripremi za dolazak sportista, već i za intenzivnu pažnju svetske javnostio pod kojom će se naći kada očekivanih 20 hiljada novinara dođe da izveštava sa najvećeg sportskog događaja na svetu.
