SAD sve više pribegavaju sankcijama, ali kritičari tvrde da one mogu da pogode stanovništvo pojedinih zemalja umesto vlada kojima su namenjene.
Američka vlada tradicionalno koristi ekonomske sankcije u oblasti trgovinskih odnosa i finansija kako bi primorala vlade drugih zemalja da odustanu od ponašanja koje se smatra neprihvatljivim. Medjutim, kritičari ukazuju da sveobuhvatne sankcije često pogadjaju sanovništvo pojedinih zemalja bez postizanja željenih ciljeva. Novinarka Glasa Amerike Leta Hong Finčer pripremila je prilog o tome kako su sankcije proteklih godina postale sve selektivnije.
Kada je burmanski vojni režim upotrebio silu da bi ugušio prodemokratske demonstracije prošlog septembra američke sankcije prema toj zemlji bile su na snazi već 10 godina. Februara ove godine SAD su uvele dodatne sankcije Burmi čije mete su bili pojedinci i firme povezani sa vojnim liderima. Dejna Perion je sekretar za štampu Bele kuće.
“Znamo da sankcije mogu da proizvedu efekte. One mogu da pomognu da se smanji ekonomska aktivnost i da se hunta još više izoluje. To je deo nastojanja da se vojni režim natera da se više otvori”.
Ekonomske sankcije se decenijama koriste u medjunarodnoj zajednici da bi se vlade pojedinih zemalja naterale da promene ponašanje koje se smatra neželjenim. Ponekad se smatra da su sankcije bile uspešne. Na primer, uglavnomn se veruje da su sankcije uvedene svojevremeno Južnoafričkoj republici pomogle da se ukine aparthejd. Medutim, sankcije često nisu uspevale. Na primer, američke sankcije Kubi bile su na snazi preko 40 godina ali nisu doprinele da se smanji vlast Fidela Kastra. Kritičari tvrde da sankcije pogadjaju stanovništvo više nego lidere kojima su namenjene. Ted Karpenter, direktor odeljenja za spoljnu poilitiku i odbranu u Kejto institutu, libertarijanskoj instituciji u Vašingtonu, smatra da su sankcije koje su UN uvele Iraku dovele do rasprostranjenih ljudskih patnji.
“Postoje različite procene o tome koliko su sankcije koje su Iraku bile uvedene još 1990-ih i koje su trajale sve do invazije 2003. nanele štetu deci te zemlje, koliko su povećale smrtnost novorodjenčadi i dece uopšte. Procene se kreću od 100 do 500 hiljada nepotrebnih smrtnih slučajeva. U svakom slučaju, radi se o ogromnom broju nedužnih osoba.”
Neki spoljnopolitički stručnjaci smatraju da je neuspeh sankcija u Iraku naveo SAD da izmene svoju politiku u oblasti vršenja pritiska na ratoborne vlade. Majkl Džejkobson je bivši sekretar za finansije, a sada saradnik vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku. Džejkobson ukazuje da su proteklih godina SAD uvele, kako ih one zove - “pametne sankcije, selektivne finansijske mere protiv pojedinaca čije ponašanje je neprihvatljivo. Na primer, SAD su 1995. zabranile većini američkih poslovnih kompanija da posluju sa Iranom. Medjutim, od 2005. Sekretarijat za finansije je izdvojio pojedine iranske zvaničnike i kompanije za koje se smatra da su odgovorni za širenje oružja za masovno uništenje. Džejkobson tvrdi da će se nove mere poput zamrzavanja imovine pojedinaca i uvodjenja ograničenja putovanja pojedincima verovatno pokazati efikasnijim od širokih sankcija iz prošlosti.
“Kada kažete da američke kompanije ne mogu da posluju sa iranskim to šalje sasvim drugačiju poruku nego kada kažete da američke kompanije ne mogu da posluju sa odredjenom kompanijom ili agencijom koja je umešana u terorizam ili širenje oružja za masovno uništenje.”
Iran za sada nije odustao od obogaćivanja uranijuma. Neki analitičari smatraju da vodeća uloga koju Iran ima u proizvodnji energenata otežava vršenje pritiska na njegove lidere. Geri Hafbauer, saradnik Pitersonovog instituta za medjunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, kaže da, bez obzira kako se koriste - sankcije, generalno, samo u trećini slučajeva doprinose postizanju željenih spoljnopolitičkih ciljeva.
“Diplomatija nije kao fudbalska utakmica gde je jasno ko je dobio, a ko izgubio. Ovde se radi o diplomatskom sredstvu koje se često nalazi u takozvanoj sivoj zoni izmedju pobede i poraza.”
Hafbauer tvrdi da su sankcije najefikasnije kada su njihovi ciljevi ograničeni - poput oslobadjanja političkih zatvorenika, umesto pokušaja da se izdejstvuje smena vlade.
