Branko Terzić, ekspert za globalna energetska pitanja u firmi Dilojt Servisis, jedan je od ko-autora knjige “Svetska kriza – put napred posle Iraka”. U toj knjizi objavljena su i mišljenja bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, državnog sekretra Henrija Kisindžera, sekretara za odbranu Frenka Karlučija, senatora Ričarda Lugar i drugih. O tome i nekim od aktuelnih energetskih pitanja, sa gospodinom Terzićem razgovara kolega Branko Mikašinović.
Terzić: U tekstu koji je objavljen u knjizi “Svetska kriza – put napred posle Iraka” pokušao sam da ukažem na dva povezana aktuelna problema - kako pronaći dovoljne količine energije po prihvatljivoj ceni, što je uvek problematično i kako učiniti da energija koju koristimo ne doprinosi u u velikoj meri globalnom otopljavanju. Sada, moramo pronaći dovoljnu količine energetskih zaliha, koje ne bi doprinele potencijalnoj katastrofi u pogledu globanog zagrejavanja, što je, ravnoteža koju većina naučnika smatra mogućom.
Glas Amerike: U tom tekstu uglavnom govorite o problemu električne energije. Medjutim, prošle nedelje su cene nafte u SAD skočile na rekordnih 111 dolara po barelu, da bi zatim pale na 101 dolar. Sta znače takve oscilacija cena nafte?
Terzić: Pitanje dugoročne stabilnosti i dostupnih cena nafte je ono što zabrinjava obične ljude i eksperte, dok kraktoročne oscilacije cena nemaju tu važnost. Dugoročno gledano, cene nafte u budućnosti će svakako biti veće i možemo da zaboravimo cenu od 30 dolara po barelu. Biće to znatno više. U evropskim zemljama, poput Srbije, gde su cene prirodnog gasa direktno povezane sa cenom nafte, imamo složenije probleme. Veće cene nafte će da uzrokuju i poskupljenje prirodnog gasa, što će uticati i na cene električne energije, pošto se u mnogim evropskim zemljama koristi prirodni gas za proizvodjnju električne energije. Uz sve to pridodaje se problem globalnog zagrejavanja.
Glas Amerike: Jedan britanski enegetski stručnjak rekao je da je cena prirodnog gasa u Srbiji medju najvišim u Evropi. Da li bi nedavna prodaja srpske energetske kompanije Gazpromu to mogla da promeni?
Terzić: Sama prodaja NIS-a neće, ali u okviru celokupnog paketa, koji je ponudio Gazprom, imate i plan za izgradnju objekata za uskladjištenje prirodnog gasa, što znači da bi Srbija mogla da kupi prirodni gas kada cene budu niske, uskladišti ga, i korsiti kasnije kada se cene povećaju i tako izbegne nepotrebne izdatke. Izgradnja objekata za uskladištenje u Srbiji biće od velike koristi, uključujući i mogućnost izvoza pošto će Srbija moći da kupi prirodni gas kada cene budu niske, a zatim ga u odredjenom momentu proda drugim zemljama po većoj ceni.
Glas Amerike: U novembru prošle godine izabrani ste za predsednika komiteta stručnjaka Ujedinjenih nacija, koji je zadužen za proizvodnju čiste električne energije. Kako se rad tog odbora odražava na Srbiju?
Terzić: Specifičan posao odbora je da razmotri tehologije koje koriste fosilna goriva za proizvodnju električne energije, posebno ugalj, na najčistiji mogući način. To je poveznao sa pitanjem velikih ugljenih naslaga u Evropi, uključujući Srbiju i Kosovo. Pitanje je kako taj ugalj staviti na raspolaganje tržištima na čist način. To bi bilo od ogromne važnosti za Srbiju. U Ekonomskoj komisiji za Evropu je 57 zemalja. S obzirom na to da će svaka biti angažovna u naučno-istraživačkom radu i razvoju, dobijene informacije će biti dostupne svim zemljama članicama, uključujući Srbiju, koja je članica, i koja će imati svoje delegate u tom odboru. Što pre budemo uspeli da stvorimo tehnologiju za proizvodnju čistog uglja, odnosno energije, tim pre ćemo moći da iskoristimo prirodne resurse Srbije na ekonomičan i ekološki prihvatljiv način. Nadamo se da će naš odbor biti mesto gde će se sabirati i razmenjivati nove informacije, posebno kada su u pitanju propisa raznih zemalja za što efikasnije korišćenje modernih tehnologija i ekološki prihvatljivu proizvodnju energije.