Šefovi država i vlada 26 članica NATO-a sastaće se početkom aprila na samitu u Bukureštu, koji bi mogao odrediti budućnost alijanse. Novinar Glasa Amerike Andre de Nesnera, u izveštaju iz Vašingtona, osvrće se na neka od pitanja o kojima će biti raspravljano tokom samita, uključujući proširenje zapadne vojne alijanse i prisustvo njenih snaga u Avganistanu.
Snage NATO-a angažovane su u Avganistanu od 2003 godine i pomažu avgaistanskoj vladi da obnovi i stabilizuje zemlju. Čarls Kapčan iz saveta za međunarodne odnose kaže da je alijansa bila delom uspešna u pomaganju predsedniku Hamidu Karzaiu da uvede red u pojedine delove Avganistana, uglavnom na severu i istoku zemlje. Talibani su, ističe Kapčan, ipak uspeli da povrate kontrolu nad određenim oblastima.
“U poslednje vreme porastao je broj žrtava. Ima više nasilja, bombaša samoubica i napada na avganistanske i snage NATO-a i civile.”
Kapčan smatra da je još rano govoriti o tome kako će se dalje razvijati situacija u Avganistanu, koji će, kako navodi većina analitičara, dominirati predstojećim samitom NATO-a. Oni navode da će ključno pitanje biti da li će više zemalja pristati da pošalje dodatne trupe i to u južni deo zemlje, gde se vode najžešće borbe. Na samitu će, kako se očekuje, biti primljene i nove članice. Analitičari kažu da će Albaniji i Hrvatskoj biti upućen poziv da se pridruže severnoatlantskoj organizaciji. Status Makedonije još nije poznat, jer je, kako navodi bivši američki ambasador u NATO-u Robert Hanter, Grčka zapretila da će uložiti veto na prijem te države zbog spora oko imena Makedonija.
“Grci su zabrinuti da bi neko mogao da ima pretenzije na njenu pokrajinu koja se zove Makedonija. Mislim da bi Grčka trebalo da popusti i prihvati činjenicu da određena zemlja može da sebe zove kako želi, i da je bolje da Makedonija bude u NATO-u. To pitanje bi trebalo da bude rešeno.”
Lideri NATO-a trebalo bi i da razmatraju zahtev Gruzije i Ukrajine za početak procesa pridruživanja te dve države zapadnoj vojnoj alijansi, čemu se protivi Rusija, kao i pojedine članice, poput Nemačke i Francuske. Predsednik Buš je tokom nedavnog susreta sa gruzijskim predsednikom Mikailom Sakašvilijem ponovio da Sjedinjene Države podržavaju članstvo dve zemlje. Uoči samita, Buš će takođe posetiti Ukrajinu. Čarls Kapčan smatra da ta poseta predstavlja provokaciju za Moskvu.
“Mislim da je poseta baltičkim zemljama, Gruziji i Ukrajini, deo agende za promociju slobode i demokratije i na neki način podsticanja tih država. Istovremeno to je i prst u oko Rusima.
Analitičari očekuju da će ishod samita u Bukureštu pomoći da se oblikuje budućnost i jedinstvo NATO-a, koji je u procesu redefinisanja.”