Iran je postao jedna od najvažnijih meta američkih i medjunarodnih sankcija čiji cilj je da Teheran obustavi svoj nuklearni program. Do sada, ta nastojanja nisu smanjila nuklearne ambicije Teherana, ukazujući na ograničenu moć sankcija kao sredstva inostrane politike.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izglasao je ovog meseca uvođenje novih sankcija Iranu zbog odbijanja da obustavi proces obogaćivanja uranijuma. To je već treći pokušaj vetske organizacije, uz podršku Sjedinjenih Država i Evrope, da ograničavanjem iranskih finansijskih transakcija obeshrabre nuklearna nastojanja Teherana. Pa ipak, vlada u Iranu i dalje prkosi i kaže da zadržava pravo da razvije nuklearni energetski program. Majl Džejkobson je bivši funkcioner Odeljenja za terorizam i finansijsku obaveštajnu službu, pri američkom Sekretarijatu za finansije. On kaže da su američke i medjunarodne sankcije osujetile poslovanje Irana sa inostranstvom, ali da nisu nanele štetu vladi.
«U tome za sada nisu bile mnogo efikasne. Teheran nije u potpunosti odustao od svojih nuklearnih ambicija i ključno je pitanje da li će se to dogoditi ili ne.»
Jedan od razloga je što su sve veće cene nafte osnažile iransku vladu, uprkos zabrani američkim naftnim kompanijama da investiraju u Iranu. Geri Hufbauer, sa Instituta za medjunarodnu ekonomiju, kaže da je zarada od nafte omogućila Iranu da kupi tehnologiju i angažuje nuklearne inženjere, često iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza:
«Oni imaju mnogo novca i bilo kakve sankcije koje bi mi zaveli su marginalne u odnosu na te svote.»
Sankcije uvedene protiv Burme takodje su imale ograničeni uspeh u primoravanju tamošnje vojne vlade da obustavi kršenje ljudskih prava i gušenje svog naroda. Oštre mere protiv demonstracija koje su prošlog septembra predvodili budistički sveštenici i pro-demokratski aktivisti ukazale su na čvrstu kontrolu, uprkos sankcijama. Aung Din, politički direktor vašingtonske organizacije Američka kampanja za Burmu, kaže da su sankcije važne ali da se moraju kombinovati sa drugim instrumentima.
«Same sankcije ne mogu da promene našu zemlju. Zato bi trebalo da budu kombinovane sa jakim dipomatskim nastojanjima i jakim demokratskim pokretom unutar zemlje.»
Novi zakonski predlozi koje razmatra Kongres pooštrili bi ekonomske restrikcije i kreirali novu podršku demokratskim inicijativama u Burmi. Aung bi takodje želeo da zapadne zemlje aktivno angažuju burmansku vladu i njene saveznike, posebno Kinu i Indiju u pokušaju da sklope sporazum sa burmanskim opozicionim grupama.
Istorijski, nijedne sankcije nisu trajale toliko dugo koliko ekonomski trgovinski embargo prema Kubi. Nakon 46 godina sankcija, komunistička partija je i dalje na vlasti, dok je američka politika često predmet kritika. U Majamiju, neke kubanske izbeglice kažu da ona najviše pogađa obične stanovnike Kube, a posebno zakon iz 2004 .godine kojim je Kubancima koji žive u Americi ograničena mogućnost da šalju novac i posećuju svoje porodice na Kubi. Alvaro Fernandez, koji je na čelu «Kubansko – američke komisije za porodična prava», kaže da ta pravila cepaju porodice.
«Njihov argument je da sankcije pomažu kubanskoj vladi. Ali za mene je važnije da pomognem svojoj porodici.»
Posle nedavnog prenosa vlasti sa Fidela Kastra na njegovog brata Raula, neki dovode u pitanje opstanak američkog embarga. Američki funkcioneri kažu da bi ukidanje tih mera sada izgledalo kao nagrada kubanskoj vladi za sprovođenje anti-demokratske politike. Neki kažu da je embargo, iako nesavršen, jedan od malog broja instrumenata za vršenje pritiska na kubansku vladu. Endi Gomez je viši stručni saradnik Univerziteta u Majamiju.
«Ne verujem da bi sa akademske tačke gledišta bio spreman da odustanem od tog sredstva, koliko god da je slabo, bez da tražim nešto u zamenu.»
Američki funkcioneri kažu da shvataju potrebu da se sankcije učine efikasnijim, ali da u skorijoj budućnosti verovatno neće odustati od njih kao sredstva za sprovođenje inostrane politike.