Neuspele i osiromašene države su, iz više razloga, nemoćne kada treba da omoguće bezbednosnu i drugu egzistencijalnu podršku svojim građanima. Administracija predsednika SAD Džordža Buša i sve veći broj stručnjaka za spoljnu politiku, smatraju da takve, neuspele, države predstavljaju pretnju svetskom miru. Međutim, ima i onih koji tvrde da mešanje uunutrašnju politiku neuspelih država može da donese više štete nego koristi.
Gul Kan je bio dečak kada je sa svojom porodicom napustio selo blizu Džalalabada bežeći od rata u Avganistanu. On je živeo u Pakistanu više od 30 godina jer je, kako kaže, bilo opasno da se vrati u svoju zemlju. Ali, okolnosti su danas drugačije.
«Pozivam svoju braću i sugrađane da se vrate u ovo selo i u ovu predivnu zemlju. Jedino zajedno možemo ponovo da sagradimo našu državu.»
Ali, iako Gul Kan oseća da je situacija u zemlji dovoljno bezbedna kako bi se vratio, analitičari za spoljnu politiku u američkom Institutu Brukings su nedavno svrstali Avganistan na listu neuspelih država. Prema Brukingsovom indeksu oslabljenih država, Avganistan se i posle 6 godina od pada Talibana nosi sa sporom obnovom, nemoćnom centralnom vladom i ratom.
Demokratski kongresmen Adam Smit je dugogodišnji pobornik međunarodne intervencije u neuspelim državama u ime humanitarne pomoći. On kaže da Avganistan najbolje pokazuje zašto propale države predstavljaju pretnju čitavom svetu.
«Avganistan je bio neuspela država, u kojoj je Al Kaida našla utočište i odakle je mogla da izvede napade na Ameriku 11. septembra 2001. Da Avganistan nekim slučajem nije bio neuspela država, to ne bi bilo mesto koje ljudi kao Osama Bin Laden mogu mirno da posećuju.»
Od terorističkih napada na SAD 2001. godine, Bušova administracija, kao i spoljnopolitički establišment, zagovaraju stav da jedino intervencija može da spasi neuspelu državu. Protivnici ove ideje kažu da postoje važnija pitanja.
«Činjenica je da smo mogli da rešimo problem Al Kaide.»
Kristofer Prebl je direktor za spoljnu politiku u Kejto institutu, libertarijanske organizacije za istraživanje u Vašingtonu. On dodaje da SAD treba da se fokusiraju na uklanjanje terorističkih pretnji, a ne da se mešaju u unutrašnju politiku neke zemlje.
«Većina je predstavljala potpun neuspeh, a onih nekoliko koje su uspele su oduzele previše vremena i novca. Čitava ideja da je rešavanje problema u neuspelim državama srž američke spoljne politike je, po meni, fatalno pogrešna.»
Uz to, ne postoji konsenzus šta je tačna formulacija neuspele države. Do raspada neke zemlje može da dođe iz više razloga, među kojima su rat, prirodne katastrofe, siromaštvo i korupcija. Stabilizacija neke države može da predstavlja značajan rizik i da zahteva veliku posvećenost.
Ukupan broj vojnika angažovanih u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija koje su raspoređene u 20 zemalja širom planete, iznosi više od 140 hiljada. Mirovna misija je u Bosni stacionirana više od 10 godina.
Ambasador Džon Herbst je koordinator za rekonstrukciju i stabilizaciju u američkom državnom sekretarijatu. Za pomoć neuspeloj državi kao što je Irak, njegova služba je zatražila dodatnih 248 miliona dolara za angažovanje civilnog osoblja – inženjera, zdravstvenih radnika i stručnjaka za urbano planiranje.
«Mislim da pre početka operacije moramo u potpunosti da razumemo u šta se upuštamo, koliko će misija trajati i šta treba da uradimo da bi efikasno obavili posao.»
Međutim, čak i vatrene pristalice intervencija shvataju da postoji granica do koje se nekoj zemlji može pomoći. Institut Brukings je obavio istraživanje u 141 zemlji i na listu 10 najslabijih država uključio Avganistan, Irak i 8 Afričkih država.
Somalija se nalazi na prvom mestu, ali kongresmen Adam Smit u ovom slučaju ne poziva na akciju, već kaže da SAD i međunarodna zajednica ponekad samo mogu da pokušaju da spreče širenje nestabilnosti.